Motorna vozila i saobraćajna buka kao izvori zagađenja životne sredine

1.    UVOD
Stanje ekoloških uslova urbanih sredina postalo je svakodnevna tema kojom se bavi savremeni svet. Sve veća koncentracija stanovništva u gradovima i mestima sa razvijenim komunikacijama, razvoj i napredak tehnike i tehnologije, stalna težnja ljudi za brzim kretanjem, doveli su svetu u situaciju da se sukobljava sa sve ozbiljnijim problemima zagađenosti atmosfere prouzrokovane, između ostalog, i motornim vozilima.
Saobraćaj je bitan preduslov funkcionisanja ljudske zajednice uopšte. On svojim funkcionisanjem stvara uslove, utiče i izaziva niz pozitivnih neposrednih i posrednih efekata na privredu i društvo u celini. Međutim, isto tako, saobraćaj negativno utiče na životnu sredinu i stvara niz neželjenih i štetnih efekata.
Saobraćaj, kao posledica transporta ljudi i materijalnih dobara, postaje najsloženiji problem sa kojim se suočavaju savremeni gradovi. Od brojnih nepovoljnosti koje saobraćaj ima na životnu sredinu, najznačajniji su zagađivanje vazduha i saobraćajna buka.
Sve otežaniji uslovi odvijanja saobraćaja posledica su naglog povećanja broja vozila. Osnovni pokazatelji povećanja broja vozila u odnosu na broj stanovnika u gradu je stepen motorizacije koji sa vremenom sve više raste.
Stanje saobraćaja i ekoloških uslova u gradovima se neprekidno pogoršava. Izgradnja saobraćajnih površina ni približno ne prati porast broja motornih vozila.
Savremena saobraćajna politika je danas u svetu podređena novoj, iz ekologije proizašloj, ideji „održivog razvoja“, koja podrazumeva racionalno korišćenje svih prirodnih resursa na duži rok.

2.    MOTORNA VOZILA I ZAGAĐIVANJE VAZDUHA

Prirodni izvori zagađivanja atmosfere su: deflacija, požari, vulkani, kosmička prašina, okeani, mineralni i termalni izvori aerozagađenja i sl. Prirodni izvori vrše najveću emisiju toskičnih materija, dok je udeo saobraćaja u poređenju sa drugim izvorima najmanji.
Motori ugrađeni u vozilima, skoro isključivo pripadaju grupi motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji pri transformaciji hemijske energije u mehanički rad izbacuju u atmosferu produkte potpunog ili nepotpunog sagorevanja. Pored izduvne cevi na vozilu postoje i drugi izvori zagađenja, ali je ona ipak najznačajniji emiter i problemi vezani za nju su najkomplikovaniji i predstavljaju jedino pravo rešenje problema smanjivanja izduvnih gasova. Sastav gasova u produktima sagorevanja zavisi od više faktora od kojih su najznačajniji: način stvaranja mešavine goriva i vazduha, konstrukcioni parametri motora, tip i sastav goriva i sl.
Emisije iznad propisanih granica mogu biti prouzrokovane:

•     neispravnošću ili dotrajalošću motora
•     neispravnošću ili dotrajalošću jednog od elemenata sistema za paljenje ili napajanje motora gorivom
•     neispravnim podešavanjem motora

Znatne količine šteštnih materijala ispuštaju i vozila sa neispravnim ili beu ikakvih zatvarača nalivaka za motorno ulje i benzin. Na ovakve nalivke izlaze znatne količine para ugljovodonika i drugi gasovi, koji ne samo da zagađuju okolinu, već predstavljaju i opasnost od izbijanja požara na vozilu.
Motori ugrađeni u vozila isključivo pripadaju grupi motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji izbacuju različite produkte sagorevanja.
Sa stanovišta štetnosti emisija treba istaći da motorna vozila najviše emituju ugljenmonoksid.