Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti
Seminarski rad iz predmeta:
Zaštita životne sredine
Tema:
Motorna vozila i saobraćajna buka kao izvori zagađenja životne sredine
Mentor: Student:
prof. Zoran Čvorović Ivan Krstić, 20/09
Beograd, novembar 2013.
SADRŽAJ:
1. UVOD......................................................................................................................3
2.
MOTORNA VOZILA I ZAGAĐIVANJE VAZDUHA.....................................4
2.1.
Izduvni gasovi i efekti zagađivanja vazduha...........................................5
2.2.
Redukcija olova u benzinu…………………………………….………...7
3. SAOBRAĆAJNA BUKA.......................................................................................8
3.1.
Pojam, vrste i subjekti zaštite životne sredine od buke..........................8
3.2.
Vozilo kao izvor buke................................................................................9
3.3.
Uticaj buke na organizam.......................................................................10
4. MERE ZAŠTITE OD SAOBRAĆAJNE BUKE.................................................12
5. ZAKLJUČAK......................................................................................................14
6. LITERATURA.......................................................................................................15
2
2. MOTORNA VOZILA I ZAGAĐIVANJE VAZDUHA
Prirodni izvori zagađivanja atmosfere su: deflacija, požari, vulkani, kosmička prašina,
okeani, mineralni i termalni izvori aerozagađenja i sl. Prirodni izvori vrše najveću emisiju
toskičnih materija, dok je udeo saobraćaja u poređenju sa drugim izvorima najmanji.
Motori ugrađeni u vozilima, skoro isključivo pripadaju grupi motora sa unutrašnjim
sagorevanjem koji pri transformaciji hemijske energije u mehanički rad izbacuju u
atmosferu produkte potpunog ili nepotpunog sagorevanja. Pored izduvne cevi na vozilu
postoje i drugi izvori zagađenja, ali je ona ipak najznačajniji emiter i problemi vezani za
nju su najkomplikovaniji i predstavljaju jedino pravo rešenje problema smanjivanja
izduvnih gasova. Sastav gasova u produktima sagorevanja zavisi od više faktora od kojih
su najznačajniji: način stvaranja mešavine goriva i vazduha, konstrukcioni parametri
motora, tip i sastav goriva i sl.
1
Emisije iznad propisanih granica mogu biti prouzrokovane:
-
neispravnošću ili dotrajalošću motora
-
neispravnošću ili dotrajalošću jednog od elemenata sistema za paljenje ili
napajanje motora gorivom
-
neispravnim podešavanjem motora
Znatne količine šteštnih materijala ispuštaju i vozila sa neispravnim ili beu ikakvih
zatvarača nalivaka za motorno ulje i benzin. Na ovakve nalivke izlaze znatne količine
para ugljovodonika i drugi gasovi, koji ne samo da zagađuju okolinu, već predstavljaju i
opasnost od izbijanja požara na vozilu.
Motori ugrađeni u vozila isključivo pripadaju grupi motora sa unutrašnjim
sagorevanjem koji izbacuju različite produkte sagorevanja.
Sa stanovišta štetnosti emisija treba istaći da motorna vozila najviše emituju
ugljenmonoksid.
1
Beara,G.
Saobraćaj i životna sredina
, Aranđelovac, 1985.god., 19.str.
4
2.1. Izduvni gasovi i efekti zagađivanja vazduha
Ugljenmonoksid, azotni oksidi i formaldehid smatraju se tipičnim predstavnicima
zagađenja vazduha poreklom od motornih vozila i mogu ispoljavati različite efekte na
ljude.
Ugljenmonoksid je gas bez boje, mirisa i ukusa.Vrlo je zapaljiv i sa vazduhom
obrazuje eksplozivnu smešu. U vodi se praktično ne rastvara. Veoma je otrovan, tako da
ima sledeće dejstvo na organizam čoveka: onesvešćivanje, kao i akutno i hronično
trovanje, zavisno od količine CO.
Oksidi azota smeša su različitih oksida azota NO, NO2, N2O4, N2O3 i td.
Azotmonoksid, NO, nastaje direktnom sintezom iz elemenata pri sagorevanju tečnih
goriva na visokim temperaturama, u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Prouzrokuje
respiratorne probleme i toskičan je za živi svet. Najveću neposrednu opasnost
predstavljaju dioksid azota NO2 i njegov polimer N2O4. Dioksid azota NO2 je gas mrke
boje sa karakterističnim mirisom. Postojan je do granične temperature 620 °C. Na toj
temperaturi disocira u azotmonoksid NO i kiseonik O. NO2 kod čoveka može izazvati
otok pluća, razdraženje sluzokože nosa i očiju i sl.
Sumpordioksid je gas bez boje, oštrog mirisa. Dobro se rastvara u vodi i pri tome
stvara sumpornu kiselinu. Kod čoveka može izazvati nadraživanje očiju, grla, kašalj,
trovanje.
Formaldehid je bezbojan gas, oštrog mirisa. Lako se rastvara u vodi. Lako može
razdražiti respiratorne puteve i sluzokožu očiju i nosa kod čoveka.
Ugljovodonici u atmosferu dospevaju najvećim delom kao sastojci izduvnih gasova
automobila. To su pretežno alkeni. Daju izduvnim gasovima neprijatan miris i
razdražujuće osobine. Policiklični aromatični ugljovodonici nosioci su kancerogenog
dejstva izduvnih gasova. Najopasniji među njima je benzo(a)piren. Uništavaju biljni svet.
Kancerogeni ugljovodonici se izdvajaju iz čađi, a čađ sama po sebi nije toksična.
5
