Odlomak

Pojam i znacaj prirodng bogatstva za privredni razvoj

Prirodno bogatstvo ima istaknuto mesto u sklopu ukupnih materijalnih resursa za privredni i ekonomski razvoj. Ono spada u grupu materijalnih faktora koji određuju obim i srtrukturu materijalne proizvodnje u datoj zemlji. U prirodno bogatstvo spadaju sve upotrebne vrednosti koje se zatiču u prirodi i u koje nije uložen nikakav ljudski rad (ribe, divljač, rudno bogatstvo, šume, vodena energija, zemljište, razni biljni plodovi i sl. ). Sa stanvišta značaja za privredni razvoj prirodno bogatstvo se može definisati i kao ukupnost svih prirodnih uslova koji se mogu pivredno aktivirati i koristiti za razvoj materijalne proizvodnje i rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Od razvijenosti nauke, tehnike i tehnologije zavisi da li će se prirodno bogatstvo iskoristiti kao važan proizvodni potencijal. Prirodno bogatstvo ima posebno veliki znacaj za privredni razvoj u početnoj fazi razvoja i industrijalizacije određene zemlje. Početnu proizvodnu orijentaciju neke zemlje određuje ona vrsta prirodnog bogatstva koja se nalazi u izobilju. Iako pirodne bogatstva u Srbiji sa stanovičta obima svetskih potencijala nemaju neki veliki značaj, ona su u odnosu na broj stanovnika i u odnosu na veličinu teritorije na kojoj se nalaze veoma značajne i po obimu i po strukturi.
Sa stanovista načina korišćenja i reprodukcije ukupna priodna bogatstva se dele u dve velike grupe:

  • biloški prirodna bogatstva i
  • mineralna prirodna bogatstva.

Bioloska prirodna bogatstva se karakterišu po regenerativnosti. To znači da se ona stalno obnavljaju, proširuju i uvećavaju. Pri njihovoj upotrebi mora se voditi računa o stepenu upotrebe u odnosu na stepen njihovog obnavljanja (šumski fond, kvalitet zemljišta, flora i fauna). Osobina mineralnih bogatstava je u tome što se vremenom pri korišćenju iscrpljuju.
Prema karakteru,izvoru i nacinu korišćenja u proizvodnji prirodng bogatstva se mogu svstati u nekoliko osnovnih grupa:

  • opšti proizvodni uslovi
  • energetski izvori
  • mineralna bogatstva
  • poljoprivredno i šumsko zemljište
  • fond šuma
  • ribe i divljač
  • prirodni uslovi za razvoj turizma i pomorstva i dr.

 

 

 

 

Kriterijumi i klasifikacija prirodnih resursa

Kriterijumi za klasifikaciju mogu biti:prirodni,ekonomski i kombinovani (prirodno-ekonomska klasifikacija).
Podela resursa po pripadnosti odredjenim sferama:

1.prirodni resursi atmosfere
2.prirodni resursi litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljište-pedosfera)
3.prirodni resursi hidrosfere (kopnene vode i okeani)
4.prirodni resursi biosfere (flora i fauna )

Ekonomska klasifikacija po načinu korišćenja:

1.materijalni-njihov kvantitet se može meriti i zaliha je limitirana(obradivo zemljište,nafta,gvoždje)
2.mematerijalni-kvantitet nemerljiv,ali može usled zagadjenosti biti redukovan(lepota pejzaža…)

Klasifikacija prema trajanju:

1.iscrpljive
2.neiscrpljive.

Sve iscrpljive prirodne resurse svrstavamo u dve grupe:
a) NEOBNOVLJIVI resursi (mineralne sirovine ili mineralni resursi ) postoje u ograničenoj količini na različitim mestima u Zemlji
b) OBNOVLJIVI resursi (zemljište,vode,vazduh,biodiverzitet,flora i fauna), a i poneki nemetali za gradjevinskuindustriju (šljunak,pesak) i morska so
Neiscrpljivi resursi su trajni tj.kontinuelni resursi koji sa nezavisni od ljudskih aktivnosti već su trajno prisutni(sunčeva energija,vetar,gravitacija,plima i oseka ,talasi.).
Klasifikacija po Blundenu:

1.promenljivi (šume,zemljište…) čija količina zavisi od ljudske delatnosti
2.nepromenljivi(mineralne sirovine ) po količini sa kratkoročnog stanovišta
3.kontinuelni (solarna energija,energija vetra,plime…) čije prisustvo nije uslovljeno aktivnošću ljudi.

Klasifikacija po Lojteru:

1.potencijalne-prirodni resursi koji u datoj ekonomskoj situaciji ne mogu da budu korišćeni tj. prirodni izvori čiji su tehničko-ekonomska svojstva pozvata ali još nisu uključeni u raspoložive resurse.
2.raspoložive-oni se mogu iskorišćavati u konkretnim ekonomskim situacijama (značaj ima visina troškova ).

Hačaturov navodi i ostale klasifikacije:

  • prema mogućnosti nadoknadjivanja (na nadoknadive i nenadoknadive )
  • prema mogućnosti supstitucije (na zamenljive i nezamenljive )
  • prema stepenu izučenosti (po količini i sadržaju,po strukturi,po zalihama…)

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese