Nalaz i mišljenje veštaka

UVOD

Ekonomski i društvani razvoj savremenog sveta neprestano zahteva brži i efikasniji transport ljudi i dobara. Ovo je dovelo do rastućeg broja različitih vrsta vozila na putevima i ulicama. Međutim, dok motorizovano kretanje donosi mnoge benefite, ono takođe može izazvati i ozbiljne štete ako se bezbednost ne postavi za prioritet. Saobraćajne nezgode postale su epidemija savremenog sveta. Svake godine u saobraćaju gine oko 1,2 miliona ljudi a još 50 miliona biva povređeno. Prva saobraćajna nezgoda sa posledicama po ljudski život se desila u New York-u 1899.g kada je na čoveka naleteo automobil i od tada do danas se neprestano događaju. Upravo zbog toga je nastala potreba za razvojem bezbednosti u saobraćaju a naročito drumskog , gde je smrtnost učesnika i najveća. Bezbednost – sigurnost (Sichenheit , Securitas , Security , Safety ) po definiciji predstavlja karakteristiku stanja sistema drumskog saobraćaja. Ova karakteristika podrazumeva pouzdanost da svaki učesnik u saobraćaju završi započeto kretanje (putovanje – prevoz) bez neželjenih štetnih posledica proizvedenih dejstvom faktora unutar saobraćajnog sistema. Saobraćajne nezgode kao uzroci grešaka učesnika u saobraćaju imaju za posledicu smrtnost i povređivanje učesnika u saobraćaju pa iako su neke od njih neizbežne , neke se mogu i sprečiti. Ljudska nemarnost i neznanje je uzrok nastajanja saobraćajnih nezgoda pa se dizanjem nivoa obrazovanja učesnika u saobraćaju , poštovanjem osnovnih pravila ponašanja , njihov broj može smanjiti. Malo je poznato da se 76% nezgoda dogodi po suvom i čistom kolovozu, 18,5% po mokrom , 2% po kolovozu prekrivenim snegom a 0,8 % po ledu. Čak 65,3% saobraćajnih nezgoda se dešava danju , noću 31,1% dok u sumrak ili svitane taj procenat iznosi samo 3,6%.

NAJČEŠĆI VIDOVI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SA SMRTNOM POSLEDICOM SU
• obaranje pešaka
• sletanje sa puta
• sudar iz suprotnih smerova
• bočni sudar

FAKTORI KOJI NAJČEŠĆE DOPRINOSE SMRTNOM STRADANJU SU
• brzina
• nevezivanje pojasa
• vožnja pod dejstvom alkohola
• nenošenje kacige

NAJČEŠĆI UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SU
• nebezbedna brzina
• nebezbedno kretanje vozila (skretanje i okretanje)
• nepoštovanje prvenstva prolaza
• nebezbedno kretanje pešaka
• nebezbedno preticanje i obilaženje
• nedozvoljena količina alkohola u organizmu

U periodu od 2002. do 2009. godine u Srbiji broj poginulih lica na javnim putevima je varirao u granicama od 800 do 960 poginulih. U toku 2010. godine, nakon usvajanja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, došlo je do značajnijeg smanjenja broja poginulih lica. Broj poginulih lica u 2010. godini je bio najniži od kada se u Republici Srbiji statistički prati stanje bezbednosti saobraćaja – 660 poginulih. U 2011. godini se beleži porast broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama – 728 poginulih, što se najčešće objašnjava kao slabljenje efekata Zakona zbog nemogućnosti primene pojedinih zakonskih odredbi, kašnjenja u pogledu donošenja podzakonskih akata i dr. U 2012. godini zabeleženo je smanjenje broja poginulih lica u odnosu na 2011. godinu – poginula su 684 lica.

Stanje bezbednosti saobraćaja na javnim putevima u Republici Srbiji prema veličini javnog rizika (godišnji broj poginulih lica na 100.000 stanovnika) iznosi 9,4 poginulih/100.000 stanovnika (2012. god.).Stanje bezbednosti saobraćaja na javnim putevima u Republici Srbiji prema veličini saobraćajnog rizika (godišnji broj poginulih lica na 100.000 registrovanih vozila) iznosi 3,4 poginulih/100.000 registrovanih vozila (2012. god.) i nešto je veći nego u državama Evropske unije.Trendovi praćenja javnog rizika i saobraćajnog rizika u poslednjih 20 godina ukazuju da su dosta specifični sa vrlo velikim oscilacijama vrednosti oba rizika. Stanje bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji i pored izraženih oscilacija u odnosu na najteže oblike stradanja ima tendenciju poboljšanja.
Opšte stanje bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji može se objasniti tradicionalnim zanemarivanjem bezbednosti saobraćaja u prethodnom periodu, kako u političkom i društvenom smislu, tako i u zakonodavnom i finansijskom pogledu.