Висока здравствено санитарна школа струковних студија „Висан“
НАТО бомбардовање СРЈ и његове штетне последице на биодиверзитет
Ментор: Проф.др Драган Батавељић Студент: Бојана Илишевић 4-11/14
Земун, 2014 године
Садржај:
1. Увод.............................................................................................................................3
2. Биодиверзитет.........................................................................................................4-5
2.1 Биодиверзитет и његове категорије................................................................5-6
2.2 Значај шума за биодиверзитет и угрожавање шума......................................6-8
2.3 Угрожавање и унишзавање биодиверзитета..................................................8-9
3. Бомбардовање Србије и утицај на биодиверзитет..............................................9-11
3.1 Последице НАТО бомбардвања на Панчево индустријски комплекс...........11
3.2 Последице НАТО бомбардовања на Нови Сад (мостови и рафинерија...11-12
3.3 Последице НАТО бомбардовања на Врање и радиоактивна контаминација
(Уранијум).......................................................................................................12-13
3.4 Последице НАТО бомбардовања Фрушке Горе..........................................13-14
4. Закључак.....................................................................................................................15
5. Литература..................................................................................................................16
4
2. Биодиверзитет
Реч биодиверзитет је неолизам (новонастала) реч а настала је из речи биологија
(наука о животу) и диверзитет (разноврсност). Творац овог израза је амерички еколог
Росен, који је овај израз увео 1985 године. Биодиверзитет означава разноврсност и
распрострањеност биљног и животињског света и микроорганизама у оквиру једног
екосистема (биома) на целој Земљи. На самиту УН посвећеном Земљи одржаном 1992.
године усвојена је дефиниција биодиверзитета као: „Разноврсност живих организама из
свих извора, укључујући копнене, морске и друге водене екосистеме и еколошке
комплексе којима они припадају: ово укључује разноврсност унутар врсте, између врста
и између екосистема“
1
. Ако на пример погледамо физичко географску, климатску,
геолошку, вегетацијску или биомску мапу света сами ће те да уочите да читава планета
почива на разноврсности. У свеукупним рановрсним условима на којима се оставрује
живот у биосфери, не постоје два идентична места, нити у погледу климе,
геоморфологије ни у погледу биологије а што су та два места више удаљенија њихове
разлике ће и бити веће у свим тим предходно наведеним погледима. Биодиверзитет није
у мировању већ представља процес који је у сталном покрету. Захваљујући
разноврсности живог света на Земљи, велике катастрофе које су је похађале у току њене
еволуције нису могле баш све живе врсте да униште, врсте које су опстајале биле су
отпорније или су се пак боље прилагођавале новонасталим условима живота у средини.
Можемо закључити да је биодиверзитет представља апсолутни предуслов опстанка
живог света на Земљи. Региони са великим бројем ендемичних врста данас представљају
критичне тачке биодиверзитета. Тропски и екваторијални појас представљају делове
планете са највећим бројем ендемичних врста. Та подручја стручњаци зови подручјима
„врућих тачака“. Осим ове чињенице истоимена подручја такође представљају
попришта људских конфликта и ратних разарања (нпр. Гвинејске шуме). Иначе сви
конфликти у виду ратних разарања или било којих друих природних катастрофа у
великој мери утичу на губитак ресурса биодивезитета. Једна од стратегија заштите
поменутих „врућих тачака“ била би на пример издвајање и заштита области које су
најбогатија ендемичним врстама.
2
Најугроженије врсте, у тропском појасу су бразилске
антантске шуме (око 20.000 врста биљака, 1350 врста кичмењака и милиони врста
инсеката) од којих се пола не јавља нигде више у свету.
1
Књига:
Екологија
,
Горан Белојевић
,
Висан 2012 године, страна:159
2
Предлог мера за решење пробелема
,
Норман Мајерс први издвојио 10 врућих тачака
5
2.1 Биодиверзитет и његове категорије
Под разновршношћу се подразумева разноврсност врста које постоје на нашој планети
биле то врсте биљака, животиња или гљива. Биолошки диверзитет, тј. та разноврсност
врста је јако битна и требамо је чувати. Колико уствари постоји врста? Постоји једна
студија која је имала за задатак да преброји колико врста је до сада наука описала и да
предвиди колико још врста можемо открити.
3
Они су гледали колико има одређених
врста (животиња, биљака, гљива) итд. и колико ће их још открити. Слика 1.
Сл.1 Укупан број до сада познатих врста на земљи и број врста које наука може открити
Укупан број описаних врста је 1.438.769 а проценјује се да укупно врста има преко
10.960.000. Што значи да смо ми тек на почетку откривања биолошке разноврсности.
Овај пример, предходно наведен представља
специјски биодиверзитет.
Да би боље разумели разноврсност врста морамо да завиримо у сваког од нас јер се ту тек
крије биолошка разноврсност. Као што су на пример расе паса разликују, неки ће рећи да
али то су ипак расе а нпр. пси добермани су исти, да исти су колико је и сваки човек исти
па био он беле или црне расе. Али
генетички биодиверзитет
односно разноврсност
гена је нешто што чини да свака јединка, у оквиру сваке врсте, потпуно различита и
једнинствена у односу на јединке исте те врсте. Значи као што се ми људи међусобно
разликујемо једни од других без обзира што смо на пример ево у Србији смо углавном
3
Слика представља резултат те студије, извор: Биодиверсити.цом
