Nejednakost i siromaštvo u Srbiji

 
UVOD
Nejednakost je prečica za siromaštvo. Nažalost, jedan broj stanovnika u današnjoj Srbiji je jako siromašan. Viđamo ih da prose na svakom drugom ćošku, vrlo česte su slike da ih vidmo kako prevrću po kontejnerima ili čekaju na pultu Narodne kuhinje za parče hleba. Na sreću, broj siromašnih u današnjoj Srbiji ne čini većinu ali taj broj nije ni zanemarljiv. Ima i onih građana koji žive i te kako udobno, do te mere da uživaju na privatnim bazenima, letuju luksuzno, poseduju i voze avione i njihovo mišljenje se uvažva. Dobar deo tih građana koji žive luksuzno ni ne znaju da tamo negde ima i onih koji nemaju ni za koricu hleba, i ne zanima ih ništa više van tog elitnog kruga u kome se kreću. Današnja slika Srbije je u principu socijalno raslojeno društvo. To je prirodna i sasvim normalna pojava, po mišljenju sociologa, ali je veći problem sve drastičnija i nepravednija nejednakost među društvenim slojevima. U višoj klasi koja drži političke, ekonomske i kulturne konce u svojim rukama i neprestano plasira sistem vrednosti danas ima i onih koji takve pozicije ne zaslužuju. Ono što sa sigurnošću u ovom trenutku možemo reći je da velike socijalne razlike doprinose i većoj socijalnoj apatiji, porastu korupcije, kriinala, porastu krajnje bede i ono što je možda najgore od svega toga je to što izrazit nivo socijalnih razlika otežava izlazak zemlje iz siromaštva. Bogatstvo se koncentriše u relativno uskom krugu monopolista koje neki autori nazivaju transnacionalna kapitalistička klasa. To je klasa kojoj priprada i deo domaćeg establišmenta, a koji će da ima svoj uticaj na kretanje novca i ostalih društevnih resursa. Veliki je problem i to što koncentracija bogatstva služi prevashodno za održavanje postojećih odnosa moći, a sve manje za razvoj privrednih i kulturnih potencijala ili povećanja ukupnog blagostanja običnih ljudi. Uprkos tome, mnogi još uvek veruju da su velike nejednakosti i nužan uslov razvoja, odnosno da velike razlike u raspodeli bogatsttva motivišu ljude za više pregnuća. Međutim, jednom kada se kristališu, velike nejednakosti doprinose socijalno dezintegrativnim procesima. Takve razlike otežavaju izlazak zemlje iz siromaštva, pa tako podaci pokazuju da se, uz određene izuzetke, zemlje u kojima su one veoma izražene na dnu liste razvijenost i obrnuto.

Današnja slika siromašne Srbije govori i o porastu, odnosno surukturi učinilaca krivičnih dela, koji su maloletni, i to je zanimljiv podatak da su sve češći izvršioci krivičnih dela oni sa 14 ili 15 godina života i oni učestuvuju sa oko 40 %. Razloge za takvo ponašanje treba tražiti u tome što je sve više dece bez odgovarajuće brige roditelja ili staratelja, koji su opterećeni brojnim obavezama i problemima, koji su uglavnom finansijske prirode, dok su sa druge strane ta ista deca izloženija negativnom uticaju devijantnih ponašanja kako svojih vršnjaka, tako i prestupnika. Takođe, toj deci koja su bez adekvante kontrole, odnosno brige ili nadzora roditelja ili staratelja, je izražena dostupnost štetnih medijskih sadržaja, kao i korišćenje i pristup internetu, koji nije kontrolisan od strane roditelja. Prosečan broj maloletnih učinilaca krivičnih dela u Srbiji je posledljih nekoliko godina porastao za četvrtinu.

Sa pitanjima nejednakosti i siromaštva blisko su povezani i problemi demografskih promena, odnosno starenja stanovništva, zatim uticaj kulture na razvoj kao i zastupljenost korupcije. Kada govorimo o siromaštvu u Srbiji, svakako možemo reći da je glavni problem za siromaštvo u Srbiji nezaposlenost radno sposobnih građana, a što je opet posledica sunovrata devedesetih godina odnosno ratova, sankcija, odnosno opšte izolacije.