Neverbalna komunikacija

UVOD
Komunikacija je složen proces koji zavisi od čitavog niza zasebnih i situacijskih činilaca. To je proces sporazumevanja među ljudima i drugim živim bićima, prenošenjem poruka i drugih psihičkih sadržaja pomoću signala ili znakova različitog oblika i forme. Najjednostavnija podela komunikacije jeste podela na verbalnu i neverbalnu. Verbalna komunikacija podrazumeva govor i pisanje dok neverbalna komunikacija podrazumeva sva namerna ili nenamerna značenja koja nemaju oblik verbalnog komuniciranja. Neverbalna komunikacija je najvećim delom nesvesna, i njome se prenose signali koji pokazuju misli, emocije, stavove i osobine obe strane u procesu komunikacije. Oni su podrška verbalnoj komunikaciji, ili, u nekim situacijama, zamena za nju. Naši pokreti, stavovi, gestovi, izrazi govore o našim stanjima i raspoloženjima, jasno izražavajući naše slaganje ili neslaganje, prihvatanje ili neprihvatanje, kao i sve ostale reakcije i odnos prema porukama koje primamo i prema osobi sa kojom komunciramo.
Verbalna komunikacija, kako istraživanja pokazuju, predstavlja neuporedivo manje značajan deo prenosa informacija nego što se verovalo. Albert Mehrabian, jedan od začetnika istraživanja govora tela i neverbalne komunikacije, utvrdio je, eksperimentalnim putem, da je tačan odnos između količine informacija dobijenih neverbalnim i verbalnim putem 93:7. Iako ovaj podatak deluje pomalo drastično, doživeo je mnogo potvrda u istraživanjima koja su usledila.
Neverbalna komunikacija se fundamentalno razlikuje od verbalne. Najpre, manje je struktuirana, tako da ju je teže proučavati. Takođe, razlike su očigledne i u smislu nameravanosti i spontanosti.  Reči se uglavnom planiraju, dok se neverbalna komunikacija  velikim delom  odvija nesvesno. Govor tela  često otkriva mnogo više nego što prenose reči dok opisuju istinska osećanja ili stavove. Takve  poruke su od neprocenjivog značaja, jer utiču na stvaranje prvog utiska ili građenje slike o sebi koju želimo da pružimo drugima. Ljudi se mnogo lakše mogu prevariti rečima, nego govorom tela, pošto konstantno, svesno i nesvesno, reaguju na ono što telo “saopštava”. Obraćanjem pažnje na ove signale, može se otkriti neiskrenost ili potvrditi istinitost izgovorenih reči. Zbog toga što je neverbalna komunikacija  tako pouzdana, ljudi uopšteno više veruju neverbalnim znacima nego verbalnim porukama. Ukoliko osoba iskaže misao, a neverbalno “odašilje” suprotnu poruku, slušaoci skoro u potpunosti veruju neverbalnom signalu. Ako govor tela nije sinhronizovan sa porukom, govornik gubi kredibilitet.
Poznata je izreka : “Stvar nije u tome šta ste rekli, već kako ste izgledali kada ste to rekli!”  i stara kineska poslovica: „Čuvaj se čoveka čiji se stomak ne trese kad se smeje!”