–
,
Незапосленост појам врсте и последице
2
УВОД
Један од горућих проблема са којима се већ дужи низ година суочавају светска привреда и
друштво, али и Србија, је висока стопа незапослености.
Сведоци смо свакодневног али чак и учесталијег упознавања са званичним статистикама
незапослености у регионима око нас. Са свих страна смо медијски бомбардовани са
циљем застрашивања о порасту броја незапослености, о великом броју отпуштања,
незадовољства, беди и сиромаштву.
Ситуација је додатно погоршана од првога квартала 2009-е године када је проглашена
„Светска економска криза“ која је самом својом појавом без икаквих индикација увела
страх у кости радницима, али и побринула се да директори великих компанија имају
разлог за додатна отпуштања. Сведоци смо, да се код нас у републици Србији доста
говори око повећања запослености, око страног капитала који ће нам претворити сан у
јаву, о бољем сутра. Колико је то заиста истина, колико се заиста ситуација временом
мења не можемо тражити у пукој речи о бољем сутра, већ се морамо окренути и увидети
ситуацију каква јесте сада и поредити са годинама иза нас – све у циљу реалног
сагледавања ситуације, али и прогнозирања будућности.
Поред свега треба и истаћи шта уопште представља појам незапослености, ко су праве
жртве система, као и узроцима под којима исто настаје, које су то мере спречавања даљег
пропадања... Број незапослених је увек конзистентан и то се кроз време неће мењати. Циљ
је смањити тренутну незапосленост и довести на вагу обе стране где радно способнима
неће друга страна угрозити егзистенцију и одрживост.
–
,
Незапосленост појам врсте и последице
4
Незапосленост је стање у коме се део радно способних чланова друштва не може
запослити примерено својим способностима и квалификацијама и уз уобичајену плату
1
.
Радну снагу чини збир свих запослених и незапослених радно способних грађана:
Радна снага = запослени + незапослени
Стопа незапослености као један од најкоришћенијих показатеља у макроекономским
анализама израчунава се као количник броја незапослених и укупне радне снаге у једном
друштву:
Незапосленост представља један од највећих проблема не само појединачних привреда већ
и укупне светске економије. Основни разлози због којих је незапосленост проблем чије
задовољавајуће решавање представља један од приоритета сваке привреде су:
незапосленост значи да одређени ресурси привреде нису упослени - неупошљавање
незапослене радне снаге за последицу има неповратан губитак дела производње;
друшво мора да збрине своје незапослене чланове - социјална давања и додатне
повластице које незапослени добијају представљају додатне трошкове које држава
мора да покрије из јавних прихода;
незапосленост као последица губитка посла доводи до губитка дохотка радника и
његове породице, али и до страха, неизвесности, емоционалног и психолошког
стреса;
превише дуга незапосленост радника доводи до губитка способности и застаревања
знања итд.
1
www.link-university.com
–
,
Незапосленост појам врсте и последице
5
Дуготрајна и огромна незапосленост у време Велике економске кризе 1929 – 1933.,
утицала је да креатори економске политике у већини тржишних привреда у послератном
периоду као један од приоритетних циљева поставе одржавање пуне запослености.
Послератни период био је период релативно стабилног економског раста, а стопе
незапослености нису биле на нивоу који би престављао проблем. Међутим, 70-тих година
прошлог века (нарочито у периоду нафтних шокова) поново долази до раста
незапослености и она постаје један од највећих макроекономских проблема у већини
економија.
У привреди увек постоји одређени број људи који је без посла. Разлози су разноврсни:
Неки радници сами напуштају посао, неки постају технолошки вишак, за неке тренутно у
предузећу нема посла, али предузеће ће их запослити када поново повећа обим
производње итд. У број незапослених лица стално улази и онај број младих школованих
људи који стално траже посао. Одређени број људи је некада радио, остао без посла И
након другог и неуспешног трагања за новим послом одустао од даљег тражења. Један део
њих ће можда у доба просперитета, охрабрен, поново кренути у потрази за послом.
Такође треба истаћи да тржиште радне снаге не функционише на исти начин као друга
робна тржишта. Радна снага је субјективни фацтор производње, која пружа своје услуге у
виду рада за одређени временски период. Цена рада се назива зарада и она се често
одређује независно од односа понуде и тражње за радном снагом. У једном идеалном
стању тржиште равнотеже, понуда и тражња за радном снагом је изједначена и нема
незапослености. Према томе,
Незапосленост представља разлику између понуде радне
снаге и тражње за њом, односно то је вишак понуде над тражњом за радном снагом.
Ипак, оно што је битно за незапослене није толико стопа незапослености, колико
могућност да пронађу нови посао. Висока стопа незапослености конзинстентна је са два
веома различита тржишта рада: Високо активно тржиште рада у коме многи радници
пролазе кроз незапосленост на путу ка бољем послу, или “ склеротично “, тржиште рада
где је незапосленост устајала бара и где незапослени имају врло мале шансе да брзо дођу
до посла. Нека новија истраживања показују да у већини привреда тржиште рада
–
,
Незапосленост појам врсте и последице
7
Основне карактеристике фрикционе незапослености су:
фрикциона незапосленост погађа релативно велики број људи свих демографских
група, и свих подручја једне земље;
фрикциона незапосленост тежи да буде кратког трајања. . Многи људи који немају
посао или траже запослење по први пут (ако је њихова незапосленост кратка) не
представљају проблем за одређену привреду;
известан обим фрикционе незапослености је неизбежан. Услед великог прилива и
одлива радника из радне снаге и континуираног процеса промене у запошљавању,
немогуће је остварити нулту стопу незапослености;
Оно што још треба напоменути као добру страну фрикционе незапослености, јесте
чињеница да период потраге за послом пружа могућност откривања који се све послови
нуде, које се способности захтевају и на који начин су плаћене. Према томе, особе које
проведу добар део времена у потрази за послом учествују на берзи рада и могу имати
обострану корист, као појединачни учесници и за повећање економског раста привреде.
Структурна незапосленост
: на кратак рок стопа капитала је фиксна, и то је горња
граница понуде рада коју једна привреда може апсорбовати на кратак рок. Уколико
расположива понуда рада надмаши ову границу тада се јавља структурна незапосленост
која се може умањити или отклонити
3
:
а) променама у структури или величини стока капитала;
б) променама квалитета понуде рада која се разликује од квалитета тражње за радом кроз
образовање, квалификације/преквалификације и просторно реалоцирање.
Структурна незапосленост настаје када под утицајем промена у структури тражње започну
процеси промена у привредној структури. У таквим условима долази до сељења капитала
из стагнирајућих грана у нове, проползивне гране. Ова незапосленост преставља
дугорочан феномен јер радници који остају без посла посао морају да потраже у другим
гранама, што захтева преквалификацију а то није могуће урадити за кратко време. Често
се дешава да ново запослење подразумева и преселење у сасвим други крај земље.
3
Росић, И., Економија, Београдска пословна школа, Београд, 2003., стр. 327.
