Objektno programiranje

Uvod u Metodologiju
Kroz istoriju programerske struke pojavljivale su se tri metodologije:

1. Kompozitna metodologija – nastaje sa pojavom FORTRAN-a i trajala je do 60-ih godina prošlog veka.
2. Strukturirana metodologija – je metodologija koja nastaje posle kompozitne i zasnovana je na FORTRAN-u i COBOL-u i traje do kraja 70-ih godina dvadesetog veka.
3. Objektna metodologija – koja nastaje krajem 70-ih i koja je i danas dominantna metodologija.

Metodologija su se međusobno smenjivale i menjale zbog porasta kompleksnosti programa, prvenstveno zbog naglog razvoja hardvera koji je pružao svoj maksimum tek kada je bio praćen odgovarajućim softverom. Kompleksnost programa nije tako lako rešiti. U rešavanju nekih problema programeri su došli do neke određene granice, programerskog „plafona“, kada ni njihovo umeće ni programski jezik nisu mogli rešiti probleme i tada se pribeglo promeni metodologije. Npr. strukturirano programiranje se nije moglo izboriti sa problemom
korisničkog interfejsa i tada je objektna metodologija i objektno programiranje postalo dominantno.Strukturirano i kompozitno programiranje su srodnije međusobno nego sa objektnim programiranjem, pa se zajedničkim imenom zovu procedurno programiranje.

Dekompozicija, razlike između metodologija
Jedino sredstvo sa kojim se borimo sa kompleksnošću programa jeste dekompozicija. Ove tri metodologije se suštinski razlikuju po vrsti dekompozicije. Kompozitno programiranje je izvedeno tako da se dekompozicija vrši na bazi potprograma. Npr. ako imamo problem množenja matrice vektorom Ax=b, kompozitno programiranje odmah razmišlja šta je u ovom
problemu dovoljno komplikovano da odradi preko potprograma a šta je dovoljno jednostavno da ide u glavni program. U rešavanju ovog problema se pojavljuje inverzna matrica što je očigledno dovoljno komplikovano da se inverzija matrice nađe kao potprogram, dok je drugi potprogram u stvari unos matrice jer je u to vreme on bio komplikovan zbog ograničene veličine vrste na bušenim karticama koje sutada bile u upotrebi. Ostatak je bio program. Redosled potprograma nije bio bitan ali uvek se prvo pristupalo najtežem potprogramu zbog
testiranja mašine, jer ako je taj potprogram mogao da radi onda je mašina bila dovoljno jaka da pokrene ceo program.