Oblici organizovanja preduzeća

1.POJAM PREDUZEĆA

Preduzeće ili poduzeće je osnovni privredni subjekt (organizacija), koji se osniva radi sticanja dobiti. Ciljna funkcija prduezeća je dobit (profit). Ovo karakteriše sve pravne forme preduzeća. Preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg interesa svojstveno je da, pored ove ciljne finkcije, mogu imati i sekundarnu ciljnu funkciju. Ona se sastoji u zadovoljavanju potreba korisnika usluha iz obavljanja ove delatnosti. Nije isključeno da se preduzeća osnivaju radi uštede troškova svojim osnivačima, bez obzira na to što privredno zakonodavstvo to izričito ne predviđa. U pitanju su: istraživanja tržišta, istraživanja nalazišta određenih rudnih sirovina, obavljanje određenih zajedničkih funkcija i slično.

Profit direktno označava čisti dobitak, odnosno zaradu, tj. pozitivnu razliku u odnosu uloženo-dobiveno.

Riječ vuče svoje korijene još iz latinskog jezika, gdje je značila “pravljene (ostvarivanje) napretka”, a direktno u srpskohrvatski jezik dolazi od francuske riječi “profit” – označava pozitivan prihod na investiciju od strane individualca ili poslovne operacije.

Pojam profit se razlikuje od od učenja, tako postoje dva značenja: kapitalistički i marksistički. Danas se uglavnom kapitalističko značenje profita uzima kao valjano.

U ekonomiji postoje dva glavna shvatanja profita: računovodstveno i ekonomsko. Po računovodstvenom shvatanju, profit je pozitivna razlika između prihoda i rashoda. Podaci po prihodu i rashodu se dobijaju iz računovodstvenih izveštaja.

Profit (dobit) je izvor sredstava za finansiranje rasta preduzeća. Ostvarivanje što većeg rasta predstavlja najbolju moguću dugoročnu strategiju preduzeća za stabilno postizanje što većih profita. U ovoj povezanosti rasta preduzeća i maksimiziranja profita nalazi se odgovor na pitanje o motivaciji preduzeća u savremenim razvijenim privredama

Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima određene količine roba (gotovih proizvida), nastojeći da maksimiziraju svoje dobiri. Kada odlučuju o proizvodnji ponudi, preduzeća nastoje da svoje prozvode (usluge) prodaju po takvim cenama, kako bi pokrili cene koštanja (odnos ukupnih trpškova proizvodenje i prometa po jedinici proizvoda) i ostvarili određeni iznos dobiti (na primer, u vrednosti 10% cene koštanja). Preduzeća se uzdržavaju od smanjivanja cena, jer to mogu uraditi i konkurenti. Tima mogu više izgubiti nego dobiti. Ovakvo ponašanje preduzeća svojstveno je privredama sa izraženom konkurencijom i bez značajnih inflatornih i monoplističkih tendencija.

Osnovna obeležja preduzeća su:
• preduzeće ima svoju ekonomiju;
• ekonomiju ostvaruje u okruženju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji;
• preduzeće je složen, dinamički, ekonomski sistem;
• preduzeće je poslovno-finansijski entitet, te se kao takav rukovodi, pre svega, poslovno-finansijskim ciljevima;
• procesima i pojavama u preduzeću upravlja kompetentan menadžment.
2.OBLICI INSTITUCIONALNOG ORGANIZOVANJA PREDUZEĆA
Prema ovom kriterijumu preduzeća se dele na: 1.Privredna ili trgovačka društva:
• društva lica:
• ortačko
• komanditno

2.Društva kapitala:
• akcionarska društva
• društva sa ograničenom odgovornošću
3.Javna preduzeća
4.Inokosna preduzeća (radnje)
5.Zadruge
6.Korporacije
7.Holdinzi
8.Poslovna udruženja
2.1.PRIVREDNA ILI TRGOVAČKA DRUŠTVA 2.1.1. DRUŠTVA LICA

Društva lica predstavljaju forme ili institucionalne oblike organizacije preduzeća u koje se udružuju dva ili više lica radi ostvatrivanja određenih ciljeva. Ova društva se osnivaju prema odredbama građanskog ili trgovačkog prava. Ovi organizacioni oblici nazivaju se i partnerska ili ortačka društva. Njih osnivaju partneri koji ulažu potreban kapital za rad preduzeća (osnovna glavnica). Ovi partneri učestvuju u raspodeli dobiti na onovu uloženog kapitala.

Povezanost između lica koja osnivaju ove vrste preduzeća čini obavljanje zajedničkog biznisa, a ne posedovanje kapitala u njima. Ono što ove oblike preduzeća čini posebno različitim od društva kapitala jeste davanje primata ličnostima sa kojim se udružuju sredstva i organizuje poslovanje radi dobiti.

Za poslovanje ovih preduzeća potrebna je saglanost svih članova društva, a isto važi i za prijem novih članova u društvo.

Postoje dva osnovna oblika društva lica:
• ortačko (trgovačko) društvo;
• komaditno društvo.

2.1.1.1.ORTAČKO DRUŠTVO

ORTAČKO DRUŠTVO (partnersko, trgovačko) se tretira kao društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova. Za razliku od društva kapitala društva lica su uglavnom manja preduzeća. Ortaci su obično zaposleni u društvu i za poslovanje društva odgovaraju svojom imovinom. Uobičajeno je da ortaci učestvuju u kapitalu društva, mada nije obavezno. Odluke u društvu se donose glasanjem prema broju ortaka u njemu, a ne prema visini njihovog uloga. U praksi razvijenih zemalja postoje dva tipa ortačkih društava:
• javno ortačko društvo,
• tajno ortačko društvo.

I jedno i drugo društvo čine ortaci, s tim što su u javnom svi ortaci poznati, dok u tajnom nisu. Jedan ili više njih poznati su samo članovima društva, ali ne i javnosti. Početrak rada društva vezuje se za upis u sudski registar.
Ortaci društva mogu biti osim fizičkih i pravna lica. Ovakav koncept postoji samo u svetu. Javno ortačko društvo predstavlja privredno društvo koje se osniva ugovornim sporazumevanjem dva ili više lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkom firmom, uz neograničenu solidarnost svih ortaka za obaveze prema poveriocima društva.