Oblici ugrozavanja bezbednosti

1.    POJAM UGROŽAVANJA BEZBEDNOSTI

Svi savremeni sistemi bezbednosti, bez obzira na koji način i sa kojim ciljem su organozovani, predstavljaju oblik organizovanja datog društva u zaštiti njihovih vitalnih vrednosti. Njihovo organizovanje polazi od dva osnovna pitanja:
•    Od kojih oblika i nosilaca ugrožavanja treba štititi to društvo
•    Na koji način treba da deluju elementi sistema bezbednosti da bi se ostvario osnovni cilj njegovog uspostavljanja.
Neophodno je napomenuti da saglasnost o definiciji pojma ugroženosti ne postoji iz razloga što se različito upotrebljava. Koriste se različiti termini koji sa sobom nose i različite suštine. Ugrožavanje u krivično-pravnom smislu znači opasnost, a to podrazumeva manju ili veću mogućnost oštećenja ili uništenja nekog dobra ili vrednosti.
U socijološkom smislu pojava ugrožavanja vezuje se za društvene sukobe i protivdruštvena ponašanja i one se ne mogu unapred odrediti.
Drugi smatraju da je ugrožavanje proces koji nastaje usled suprotnih interesa koji se ne mogu ostvariti istovremeno niti se može postići kompromis o stavovima o uklanjanju sukoba, pri čemu nosioci različitih interesa mogu biti subjekti unutar same države ili neke druge države.
Kada pogledamo sve ove definicije iz ugla bezbednosti, kao naučne discipline, možemo dati niz većih ili manjih primedbi. One su ograničene predmetom istraživanja.
Krivično-pravno i socijalno značenje ne uzimaju u obzir prirodne i tehničke aspekte ugrožavanja jednog društva koji se ne mogu zanemariti. Takođe, iz navedenih definicija ne može se videti koji obim neke pojave i u kom trajanju mora postojati da bi se to smatralo pojavom ili procesom ugrožavanja.
Ne upuštajući se u detaljniju analizu različitih teorija o ugrožavanju društva i države ipak smo skloni mišljenju da iste imaju nedostataka. Glavni nedostatak (manjak) istih se ogleda u činjenici da navedene definicije (stavovi) o ugrožavanju su ograničene predmetom istraživanja, koji je najčešće uže postavljen nego bezbednosne pojave o kojima se govori, a koje mogu u manjoj ili većoj meri uticati na stanje bezbednosti društva ili države. Takođe, veoma teško je iz postojećih pojmovnih određenja ugrožavanja bezbednosti relativno teško sagledati pravi obim neke pojave ugrožavanja, ali i u kom trajanju, obimu i intezitetu ispoljavanja (delovanja) ista treba postojati da bi se to smatralo pojavom ili procesom ugrožavanja. Dakle, sama pojmovna nepreciznost bezbednosti i ugrožavanja bezbedbosti, ali i relativno veliki broj pokušaja definianja (egzistirajućih definicija) iste predstavlja poseban problem u suprostavljanju i otklanjanju ugrožavanja bezbednosti.
Definisanje, razvrstavanje i objašnjenje različitih izvora i oblika delovanja protiv bezbednosti države, može se izvršiti sa aspekta razlicitih naučnih, teorijskih, metodoloških i praktičnih stanovišta. Treba  imati na umu da se pojedinim vrstama i oblicima ugrožavanja bave različite nauke, odnosno prirodne ili društvene nauke u cilju detaljijeg i sveobuhvatnijeg proučavanja istih njihovom pariranju i eliminisanju. Tako npr. prirodnim činiocima ugrožavanja bave se prirodne nauke u onom delu u kome se čovek ispoljava kao biološka vrsta i njegovim ličnim činiocima, koji utiču na to.
Suštinu i strukturu pojava ugrožavanja nije uvek lako indetifikovati i razvrstati kao ni odrediti njihov obim i intezitet ili krajnje efekte ugrožavanja jer su interesi društvenih slojeva često u nesaglasnosti ili u neskladu sa interesima vladajućih političkih grupa, pa čak i njihovih lidera.
Potreba savremenog društva, po pitanju sistema nacionalne bezbednosti i kapaciteta bezbednosti države, u suštini je često idealizovan, odnosno izraz je idealizovanog cilja kome teži pojedina nacija ili politička partija na čelu sa njenim liderom. Ugrožavanje bezbednosti društva (društveni sukobi) su gotovo svakodnevno stvarnost današnjeg društva bez obzira na dostignuti stepen razvoja.
Uzimajući u obzir navedene činjenice, a pre svega obzirom na mogućnost ugrožavanja sistema bezbednosti, pod pojmom ugrožavanja podrazumevaju se sve društvene pojave nastale delovanjem čoveka, prirodne pojave ili pojave nastale u sferi tehničko-tehnoloških sistema koje su značajnijeg obima usled kojih mogu nastati ili nastaju štetne posledice po integritet čoveka, njegovu bezbednost, slobodu i imovinu, kao i po integritet, subjektivitet države, njen bezbdnosni i celokupni kapacitet.
Ugrožavanje je svaka vrsta društvene, prirodne i mehaničke opasnosti kojom se ugrožavaju integritet, sloboda, imovina ili zdravlje ljudi, kao i teritorijalni integritet i suverenitet i ustavi poredak i pravo države, naoda, nacija ili društvenih grupa i pojedinaca.