1.УВОД

Често питање у пословању предузећа, које стоји пред финансијским менаџерима је

да ли финансирати предузеће из сопствених или из позајмљених извора финансирања.
Донети одлуку у вези са овим питањем значи одабрати најповоњнију солуцију за будуће
пословање предузећа. При томе треба узети у обзир постојаће тржишне услове,трошкове
појединих облика финансирања,као и њихову доступност.Треба знати колико капитала
прибавити из позајмљених извора,да ли га прибавити на дуг или кратак рок ,на тржишту
хартија од вредности или путем банака. Важно питање јесте и коју хартију од вредности
емитовати и када.

Овај семинарки рад посебно обрађује обвезнице као дугорочне хартије од

вредности,чије је емитовање и трговина са њима јако битна за развој тржишта капитала.
Једна развијена земља се не може замислити без развијеног тржишта обвезница.

Финансијски систем је саставни део привредног система сваке тржишне економије

који својим елементима омогућава несметан ток финансијских средстава од субјеката који
имају вишак новчаних средстава (штедиша) ка субјектима који имају мањак средстава
(инвеститора).   У   диретном   финансирању   инвестиционе   јединице   позајмљују   новчана
средства директно од штедних јединица тако што им на финансијском тржишту продају
хартија од вредности. У индиректном финансирању   финансијски посредници се налазе
између   кредитора   и   дужника.   У   домаћој   пракси   углавном   је   заступљено   индиректно
финансирање посредством банака,пошто је финансијско тржиште недовољно развијено.
Важну улогу у развоју тржишта ,у оваквом окружењу,би требале да имају нискоризичне
хартије,као што су обвезнице,како би привукле инвеститоре да на дужи рок слободна
новчана средства,уместо у банке,улажу на тржишту капитала. То је разлог зашто треба
посветити пажњу обвезницама као дужничком инструменту тржишта капитала.

Пре него што детаљније објаснимо термин –обвезнице,потребно је најпре

разјаснити појам хартија од вредности. Хартије од вредности су писане исправе о
одређеном имовинском праву које је могуће остварити на основу власништва над истим.
Пра почетак хартија од вредности можемо наћи још у Вавилону(VII век пре нове ере).
Развојем робно-новчане привреде и хартије од вредности постају предмет трговања на
посебном тржишту.

2. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОБВЕЗНИЦЕ

У литератури се наводи да је обвезница настала почетком. Века или тачније 1602,

године у Холандији .Тада је једна холандска фирма издала ппрве обвезнице ради
прикупљања допунских новчаних средстава за финансирање пословних подухвата који су
предузимани на тлу новооснованих колонија на индисјском потконтиненту.

У складу са чланом 32. Закона о хартијама од вредности из 1995.године,обвезница

је хартија од вредности којом се емитент обавезује да ће имаоцу обвезнице у року њене
доспелости исплатити износ номиналне врдности обвезнице и уговорену камату. Оне
представљају веома значајан облик прикупљања слободних новчаних средстава у
савременим привредним односима у циљу финансирања проширене репродукције.

У правној теорији,како домаћој тако и страној,постоји више дефиниција

обвезнице,мећутим већина њих је врло слична и на скоро идентичан начин изражавају
правне и функционалне елементе обвезнице.

Према томе,обвезница је писмена исправа која у себи садржи инкорпорирано право

по одобреном новчаном зајму од стране имаоца обвезнице њеном издаваоцу. То право
садржи два дела: правно на наплату номиналног износа одобреног зајма и право на
камату.

Обвезнице спадају у дугорочне хартије од вредности ,а основна њихова сврха је

прикупљање слободних новчаних средстава за потребе издаваоца. Помоћу обвезница се
финансира развој привреде и друштва. Средства прикупљена емисијом обвезница користе
се за покриће текућих расхода државе у тренутку када остали
приходи(порези,таксе,доприноси,царине и др.) нису довољни за подмирење тих расхода.
Оне су такође неотказиве и лако преносиве хартије од вредности. Могу се користити

на

име кауције,као средство обезбеђења,као средство плаћања и као средство
обезбеђења кредита.

Када компаније,предузећа и друга правна лица или држава желе да прикупе

слободна новчана средства издају обвезнице. Емитенти обвезнице нуде потенцијалним
инвеститорима да своја слонодна средства инвестирају на одређени период по одређеној
каматној стопи.

Трговање обезницама носи и одређени ризик. Кад каматне стопе расту,они који

купују могу да буду на губитку ако се на обвезнице које држе у свом портфељу исплаћује
нижа камата од оне по новим ,тек емитованим обезницама.

Проф. др Мићовић, М., 2000, „

Берзански послови и хартије од вредности

“ , Крагујевац, Правни

факултет, стр. 171.

Када се говори о карактеристикама обезница потребно је поменути и сличности и

разлике које оне имају са акцијама.

Обвезнице имају сличности са акцијама с обзиром да се и акције издају у циљу

прикупљања   слободних   новчаних   средстава   за   потребе   издаваоца.   Са   становишта
њихових   ималаца,и   акције   и   обвезнице   представљају   средство   инвестирања   капитала.
Међутим ,разлике међу њима су знатне. Прво, емисиона вредност обвезнице може да буде
испод номиналне вредности,а,због потребе очувања основног очувања друштва,емисиона
вредност акција не може да буде испод њихове номиналне вредности(изузетак представља
када се акције у складу са законом купују под повлашћеним условима). Друго ,ималац
обвезнице је поверилац њеног издаваоца, док је акционар члан издаваоца. Треће, ималац
обезнице нема управљачка права у друштву издаваоца,док акционар та права по правилу
има. Четврто,потраживање имаоца обвезнице према издаваоцу је фиксно,док је приход
акционара   варјабилан-зависи   од   успешности   пословања   акционарског   друштва.
Изузетно,ради привлачења капитала, издавалац може да гарантује акционарима исплату
дивиденде   у   одређеном   износу,независно   од   резултата   пословања   друштва.   Пето,
акционар сноси ризик за пословање издаваоца до износа свог улога,док ималац обвезнице
која   је   обезвеђена   гаранцијом   сноси   ризик   инсолвентности   и   стечаја   издаваоца.
Шесто,потраживање   имаоца   обвезнице   је   дуг   издаваоца(средства   уложена   у   куповину
обвезница   враћају   се   улагачупо   истеку   рока   на   који   су   обвезнице   издате),док   је   улог
акционара имовина издаваоца којом послује до престанка. Седмо,потраживање имаоца
обвезнице може бити обрзбеђено гаранцијом,док је улог акционара увек ризични капитал.

И поред наведених разлика између ове две хартије,уочљива је тенденција њиховог

смањиваења. С једне стране могуће је издавање акција без права гласа,које акционару не
дају право на управљање аксионарским друштвом. С друге стране,могуће је издавање
обвезница са правом имаоца на учешће у добити друштва што представља карактеристику
акција. Обвезнице које имаоцу,поред камате,дају право и на дивиденду,називају се
партиципативне обвезнице(чл. 37. Закон о хартијама вредности).

3. ЕЛЕМЕНТИ ОБВЕЗНИЦЕ

Обвезница спада у групу строго формалних хартија од вредности и исправа уопште.

Она се састоји од

плашта и каматних купона.

Битне елементе обвезнице садржи плашт обвезнице,а оне су:

1. Ознаку и врсту обвезнице
2. Фирму,односно назив и седиште емитента
3. Номиналну вредност обвезнице
4. Назив гаранта,уколико се ради о гарантованој обвезници
5. Висину каматне стопе
6. Проценат учешћа у добити,ако је то учешће предвиђено

7. Рокове и место плаћања номиналне вредности обвезнице и камате
8. Место и датум емисије
9. Ознаку серије и контролни број обвезнице
10. Факсимил потписа овлашћеног лица емитента и печат емитента
11. Ознаку рокова плаћања номиналне вредности обвезнице и камате,односно ануитета

тзв. Амортизациони план.

Слика 1. Пример изгледа обвезнице ( прва страна )

Каматни купон обвезнице садржи следеће елементе:

1. Ознаку серије и број купона
2. Висину камате
3. Датум доспећа
4. Место и начун плаћања камате
5. Факисимил потписа овлашћеног лица емитента и печат емитента.

Проф. др Жижић, М., 2009, „

Право за економисте

“ , Приштина, Економски факултет, стр. 212.

Преузето са

http://www.republikasrpskakrajina.com/images/obv-1.jpg