Odnos implicitnih i eksplicitnih mera ličnosti – mogućnosti Testa implicitnih asocijacija u proceni bazičnih dimenzija ličnosti

MAPOMENA: obrazloženje predloga teme doktorske disertacije

UVOD

Eksplicitne mere u procenjivanju individualnih razlika

U oblasti psihologije individualnih razlika u proceni kognitivnih i afektivnih konstrukata, opšte uverenje je da je najpovoljnije vršiti multi-metodsku procenu kako bi se konstrukti pouzdano i validno procenili (Greenwald, Banaji, Rudman, Farnham, Nosek & Mellott, 2002; McCrae & Weiss, 2007; Vazire, 2006). Iako različiti metodi procene ličnosti imaju podjednako dugačku istoriju, istraživači se najviše oslanjaju na mere samoizveštaja (self-report, S podaci ili S mere) i rejtinge opservera (observer
ratings, R podaci ili R mere), pri čemu dominantan izvor prikupljanja podataka predstavljaju mere samoizveštaja (Craik, 2007; Larsen & Buss, 2008; Paulhus & Vazire, 2007).

Upotreba mera samoizveštaja ima nekoliko veoma značajnih prednosti (Paulhus & Vazire, 2007). Prvo, podaci koje dobijamo na ovaj način odlikuje bogatstvo informacija (prilika da se posmatra veliki opseg ponašanja i dostupnost intrapsihičkih informacija, kao što su misli, osećanja i senzacije). Drugo, osobe su često veoma motivisane da saopštavaju o sebi, što može doprineti validnosti dobijenih podataka. Na kraju, ovaj vid podataka odlikuje praktičnost, odnosno njihova upotreba je efikasna i nije skupa. Međutim, mere samoizveštaja “pate” od nekoliko ozbiljnih nedostataka (Paulhus & Vazire, 2007). Pre svega, neki ljudi pokazuju tendenciju da odgovaraju na pitanja na način koji interferira sa validnošću odgovora, kao što su socijalno poželjno odgovaranje, akviesencija i ekstremno odgovaranje. Osim toga, ograničenja u dostupnosti podataka koje imamo sami o sebi, kao i kulturna ograničenja, mogu uticati na validnost podataka. Dodatno, kvalitet podataka koji se na taj način prikuplja zavisi od ispitanikove volje da izvesti o svojim unutrašnjim stanjima, kao i od njegove sposobnosti da ta stanja adekvatno izrazi. Pošto ne postoje apsolutni kriterijumi na osnovu kojih bi samoizveštaji mogli da budu evaluirani, dokazi o konstrukt validnosti se prikupljaju iz više izvora najčešće su to korelacije sa rejtinzima opservera, ali se koriste i bihejvioralni podaci i podaci o životnim dogañajima) (Paulhus & Vazire, 2007).

Rejtinzi opservera imaju nekoliko veoma značajnih prednosti. Pre svega, pružaju nam bar donekle objektivniju sliku o posmatranoj osobi, a prikupljanjem više rejtinga o istoj osobi podiže se pouzdanost dobijenih mera. U prilog upotrebe rejtinga u svrhe procene postoje brojni dokazi koji pokazuju da R podaci pružaju pouzdanu, stabilnu i validnu procenu crta ličnosti (Costa & McCrae, 2008; Johnson, 1997; McCrae & Weiss, 2007). Druga prednost upotrebe R mera je u tome što se izbegava davanje socijalno poželjnih odgovora. Neka istraživanja pokazuju da su rejtinzi manje podložni preuveličavanju i umanjivanju u odnosu na mere samoizveštaja, kao i da je stupanj slaganja mera veći kada je reč o domenima koji su poželjni, koji se često javljaju i koji se lakše opserviraju u ponašanju, kao što su Ekstraverzija ili Savesnost (više nego Saradljivost) (Gosling, John, Craik & Robins, 1998; John & Robins, 1993; Heyes & Dunning, 1997; Szarota, Zawadzki & Strelau, 2002). Drugim rečima, rejtinzi opservera pružaju validniju procenu opservabilnih crta ličnosti. Autori smatraju da je jedan od razloga 5 zbog kojih je zaključivanje o crtama drugih osoba u velikoj meri ispravno i taj što je zaključivanje zasnovano na proceni divergentnog seta relevatninh ponašanja.