Visoka tehnološka škola strukovnih studija
Seminarski rad
Tema: Održivi turizam u savremenim ekonomskim tokovima
Profesor:
Student:
dr Ljubomir Jovanović
Kokošar Sofija
M-02-7/2015
Aranđelovac, 2016. godine
4
1. Pojam i definicije održivog turizma
Međunarodni turizam u čitavom periodu nakon Drugog svetskog rata beleži povoljnu
dinamku razvoja odnosno kontinuirani godišnji rast. Prema podacima Svetske turističke
organizacije (World Tourism Organisation – WTO) u 2007. godini je u međunarodnom turizmu
učestvovalo čak 898 mliona turista, a ostvarena godišnja stopa rasa od 6,5% u periodu od 1950.
godine do 2007. godine. Procene Svetske turističke organizacije su da bi do 2020 godine broj
turista koji učestvuju u međunarodnom turizmu mogao da iznosi čak 1,6 milijardi. [Stojanović,
2011, str. 166]
Ovaj dinamičan razvoj turističke industrije ima brojne pozitivne, ali i negativne efekte na
razvoj turističkih destinacija. Turizam je više zavistan od sredine nego bilo koja druga delatnost,
jer samo čista i nezagađenja životna sredina može biti osnova za uspešno bavljenje turizmom.
Takođe, turizam je i glavni korisnik sredine jer se skoro sve aktivnosti turista (bilo da je u pitanju
šetnja, ronjenje, ribolovi druge) zasnivaju na korišćenju sredine i svakako značajno utiču na nju.
Pod uticajem turizma dolazi do transformacije prostora koja može biti pozitivna i
negativna. U vezi sa tim u literaturi se najčešće pominju kao pozitivni efekti turizma u prostoru:
obnavljanje i restauracija postojećih istorijskih mesta, zgrada i spomenika, transformacija
postojećih starih zgrada i mesta u turističke objekte, zaštita prirodnih resursa, donošenje raznih
administrativnih i planskih mera za zaštitu pojedinih prostora, unapređenje dostupnosti prostora
kao i stvaranje novih turističkih prostora, izgrađivanje svesti o životnoj sredini i drugi.
Isto tako pominju se i sledeći negativni uticaji turizma na sredinu, kao što su: zagađenje
prostora usled izgradnje turističkih objekata i opreme, zagađenje vazduha, vode, tla, zvučno
zagađenje, smanjenje prirodnih i poljoprivrednih površina, uništavanje flore i faune, degradacija
pejzaža i kulturno-istorijskih spomenika, zakrčavanje prostora, geološki oblici degradacije,
prostorna redistribucija stanovništva i banalizacija prostora
Dakle razvoj turizma ima negativan uticaj na prostor u smislu njegovog uništavanja.
Time se zapravo ukazuje na opasnost da nekontrolisani razvoj turizma može da dovede do
uništavanja sredine, a da sa druge strane i tako narušena životna sredina negativno utiče na
5
razvoj turizma. Preduslov za razvoj turizma je, pre svega, kvalitetno i očuvano okruženje
odnosno zdrava životna sredina.
Prethodno rečeno upravo ukazuje na složenost zadatka koji se postavlja pred sve zemlje
koje su već uključene ili tek žele da se dinamičnije uključe u međunarodno turističko okruženje,
a koji se sastoji u očuvanju ravnoteže i sklada između razvoja turizma i očuvanja zdrave životne
sredine. Upravo usvajanje i primena održivog turizma jeste koncept razvoja turizma koji treba da
obezbedi ostvarenje prethodno pomenutog cilja koji se svodi na uspostavljanje pozitivne veze
između razvoja turizma i životne sredine. Usvajanje ovakvog koncepta razvoja turizma je
imperativ za sve turističke destinacije bez obzira u kom delu sveta se one nalazile. Imajući u vidu
činjenicu da je zdrava životna sredina preduslov za uspešno bavljenje turizmom, može se reći da
samo one zemlje čije se nacionalne strategije razvoja turizma zasnivaju na konceptu održivog
turizma mogu da se nadaju dugoročnom opstanku na međunarodnom turističkom tržištu.
Iz prethodnog je vidljivo da nekontrolisani razvoj turizma ima negativne efekte na
životnu sredinu. Upravo zbog tih negativnih efekata turizma na životnu sredinu u literaturi se
često ističe da je turistička industrija postala jedan od glavnih faktora ekološke destrukcije
prirodne životne sredine. Sa druge strane, zapaža se da istovremeno sa sve većim narušavanjem
životne sredine raste i svesnost o potrebi njenog očuvanja i zaštite, te se tako i kao rezultat tog
osvešćivanja razvio koncept održivog razvoja turima. Naime, radi se okonceptu čiji se nastanak
vezuje za tzv. „Agendu 21“ koja je usvojena 1992. Godine od strane 182 zemlje na Svetskom
samitu Konferencije Ujedinjenih nacija o prirodnom okruženju i razvoju, a koja se bavi
najvažnijim problemima vezanim za oblast životne sredine. Zapravo se radi o usvajanju
programa akcija i mera, sa ciljem postizanja održivog razvoja planete u XXI veku koji se između
ostalog odnosi i na razvoj turističke industrije.
Dokument „Agenda 21 za turističku privredu“ predstavlja program aktivnosti u oblasti
putovanja i turizma. Zahvaljujući ovom dokumentu, svim učesnicima u turizmu su definisane
oblasti delovanja kao i potrebne aktivnosti radi zaštite životne sredine, očuvanja ekološke
ravnoteže i razvoja održivog turizma. Tako je na primer ovim dokumentom, kao glavni zadatak
hotelskih preduzeća i turističkih agencija, istaknuto uspostavljanje sistema upravljanja, tehnika
metoda i postupaka koji vode razvoju održivog turizma. Kao neke od prioritetnih oblasti
delovanja su istaknute sledeće oblasti: smanjenje otpada, ponovna upotreba i reciklaža,
7
ekonomske aktivnosti, kao i da bi obezbedili čvrstu osnovu za ideje koje se dalje preporučuju, pri
čemu se uzima u obzir i način na koji ekolozi gledaju na problem održivosti. Obično se uzima da
je održivost važan i nezaobilazan faktor u istraživanjima u kojima se koriste sredstva ekonomske
analize. Jedan broj naučnika gleda na održivost kao moralnu obavezu prema budućim
generacijama. To znači da sadašnje generacije svojim ponašanjem ne smeju da ugroze ili unište
šansu da i buduće generacije imaju iste razvojne mogućnosti. [Ibid, str. 400]
Pojam „održivi razvoj“ je uveden 70-ih godina XX veka, ali se još u klasičnim
ekonomskim radovima Rikarda, Marltusa i Mila mogu pronaći elementi politike odživog
razvoja. Ekonomska kriza 70-ih godina prošlog veka često se tretirala kao griza globalnog
razvoja. To znači da je pad akumulativne sposobnosti privrednih granda i delatnosti uslovio pad
ekonomsko-socijalnih odnosa, koje su izazivali drugačije ponašanje čoveka prema životnoj
sredini. Gde su ljudi životnu sredinu posmatrali kao večno dati objekat zadovoljenja njihovih
potreba što je uslovilo neusklađeni tempo rasta potrošnje njenih elemenata i moguće proizvodnje
istih. Zato se u tom perodu raspravlja o granicama ekonomskog rasta i granicama razvoja svetske
populacije. [Ibid, str. 401]
U 80-im godinama XX veka održivost je ušla u termin međunarodne zajednice kada su
UN iznele strategiju očuvanja prirodnih resursa usklađenu sa opštim ciljem postizanja održivog
razvoja. Termin „održivi razvoj“ 80-ih godina prošlog veka ušao je u opštu terminologiju kako bi
se ukazala povezanost razvoja i opšte okoline. Prvo ozbiljnije proučavanje koncepta održivog
razvoja prikazano je u tzv. Brundland izveštaju Svetske komisije za okolinu UN-a i publikovano
je pod nazivom „Naša zajednička budućnost“ 1987. Godine. U toj studiji održivi razvoj je
definisan kao „
razvoj koji zadovoljava potrebe današnjeg naraštaja, bez ugrožavanja budućih
naraštaja“.
Održivi razvoj, zaštita kvaliteta okoline i privredni razvoj postale su spojive
aktivosti.
Pod odgovornim i odživim razvojem turizma, podrazumeva se razvoj turizma koji
zadovoljava potrebe sadašnjih turista, turističkih destinacija i svih učesnika u turizmu, uz
istovremeno očuvanje i uvećavanje potencijala za korišćenje turističkih resursa u budućnosti, bez
ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe, odnosno,
podrazumeva se unapređenje kvaliteta života ljudi u okviru mogućnosti ekosistema koji nas
okružuje. Odgovorni i održivi razvoj turizma podrazumeva pravo na turizam i na slobodu
