Olovo i životna sredina

Rezime

Iako je veoma koristan metal, olovo predstavlja veliku opasnost po čoveka,ali i životnu sredinu. Olovo se smatra za jednog od glavnih zagađivača životne sredine gde dospeva prilikom sagorevanja goriva sa dodatkom olova, zatim iz topionica, livnica, industrije boja, akumulatora, keramike stakla i grafičke industrije.
Svrha ovog seminarskog rada je upoznavanje olova, njegovih jedinjenja, gde se primenjuje, ali prvenstveno kako zagađuje životnu sredinu i utiče na čoveka, kao i mere zaštite.
Ključne reči: olovo, jedinjenja olova, zagađivanje, životna sredina

Uvod
U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda galenit. Sirovo olovo je poluproizvod koji se koristi za dobijanje čistog metala olova. Sirovo olovo sadrži: bakar, antimon, arsen, bizmut, cink, sumpor, kalaj, srebro i zlato. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele boje, samo na svežem preseku je metalnog sjaja, ali brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II)- karbonata, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek metal, velike gustine i niske temperature topljenja. Olovo se u destilovanoj vodi ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom npr. azotna kiselina. Pri dejstvu razblažene sumporne kiseline stvara se zaštitni sloj olovo-sulfata te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo. Na vazduhu se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe. Olovo(II)-oksid se koristi za glaziranje keramičkih proizvoda, za izradu minijuma, kao žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova; njime se oblažu električni kablovi i prevlači posuđe. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akumulatora, za zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja. Olovo i njegove soli su otrovni. Za akutno trovanje potrebne su velike doze. Otrovno delovanje olova temelji se na njegovom selektivnom i praktički ireverzibilnom zadržavanju u nervnim ćelijama gde utiče na bilans energije, na prenos nervnog impulsa i na kretanje jona natrijuma, kalijuma i kalcijuma. Takođe utiče na funkcionisanje jetre. Najveća dozvoljena koncentracija olova u industrijskim prostorijama je 0,12 mg/m3.[1]