Opekotine: klasifikacija, tretman i zdravstvena nega
Висока медицинска школа струковних студија, Ћуприја
Семинарски рад
Предмет: Хирургија са ортопедијом
ТЕМА:
ОПЕКОТИНЕ
Професор: Студенти:
Проф. др Moмчило Тодоровић Ћирковић Ивана 3319
Пејић Стефан 3324
Павић Тијана 3511
Стоиљковић Милица 3185
Ћуприја, 2019.
C
адржај
2.2 Патофизиолошки механизми опекотинске повреде...................................................4
2.3.1 Класификација опекотина према проценту захваћене површине....................5
2.3.3. Класификација опекотина према тежини клиничке слике..................................7

2
2. Опекотине
Опекотине су повреде ткива које настају као резултат дејства топлоте (високе
температуре) која узрокује протеинску коагулацију и попратну некрозу која је
сразмерна висини температуре и дужини трајања на ткиву. Време експозиције
топлотном агенсу и висина температуре директно су сразмерни степену оштећења
ткива.
Доказано је да је температура од 44 степени С гранична, где само јако дуги
контакт са том температуром може изазвати опекотину. Од 44-51 степена СЦ сваки
степен удвостручава штету на ћелијама. Од 51-60 степени С деструкција је врло брза, а
од 60 степени С коагулација је тренутна.
2.1 Етиологија опекотинске повреде
Етиолошке факторе генарално можемо груписати у 3 категорије:
Термичке - вреле течности и паре, врели предмети, отворени пламен,
зрачење, трење.
Хемијске - киселине, лужине, отрови.
Опекотине електричном струјом.
1. Термичке опекотине;
Оне су најфреквентније и представљају најмање 90% свих опекотина. Ту
разликујемо опекотине контактом, отвореним пламеном, опекотине зрачењем као и
опекотине настале трењем.
Опекотине контактом делимо на контакт са чврстим материјама и контакт са
течностима. Опекотине контактом са чврстим материјама су обично ограничене
3
површине, али често дубље, за разлику од опекотина са течностима које су обично
екстензивније (веће површине) али површније. Чешће их сусрећемо код деце.
Опекотине отвореним пламеном, обично су екстензивне и дубоке. Нарочиту
пажњу треба обратити на експлозије у затвореним просторима, када често имамо и
придружене опекотине респираторних путева.
2. Опекотине зрачењем;
Превасходно се мисли на ултравиолетно зрачење сунца. Некад се знају
искомплицирати код људи који имају малу количину меланина у кожи. По
карактеристикама су екстензивне, нису дубоке, понекад захтевају рехидратацију. Код
опекотина зрачењем морамо споменути и x зрачења и друга радиоактивна зрачења.
Такве опекотине су дубоке и евулутивне.
3. Хемијске опекотине;
Хемијске опекотине настају најчешће деловањем киселина и база
(хлороводонична, сумпорна, сирћетна киселина, жива сода, креч) са деловањем на кожу
и на слузнице. Обично су ограничене површине и средње дубине. Њихова
карактеристика је секундарно продубљивање ако се на време не третирају.
Посебна група хемијских опекотина су опекотине фосфором, описане у неким
досадашњим ратовима. У хемијске опекотине уврштавају се и опекотине настале
деловањем бојних отрова из групе пликаваца.
4. Опекотине електричном струјом;
Опекотине настале деловањем електричне струје обично су резултат високог
напона или струјног варничког кола. Приликом проласка струје кроз ткива која имају
велик отпор долази до претварања електричне енергије у топлотну енергију и долази до
оштећења ткива. Кожа и кост су ткива која пружају највећи отпор при проласку струје
уз велико термичко ослобађање. Опекотине настале електричном струјом, обично су
дубоке на месту улазне и излазне ране, са непредвидљивим током пролаза електричне
струје кроз организам и непредвидивим последицама.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti