Opsesivno-kompulzivni poremećaj

1. Uvod
Glavobolja (cephalalgiae) je veoma čest neurološki simptom koji se definiše kao bolna senzacija različitog intenziteta i karaktera, u predelu glave, lica i donjeg dela vrata. Uzročnici su brojni i razni, od psigogenih do ekspanzivnih. Neretko je pratilac najobičnije prehlade ali, isto tako, može da se javi u sklopu kliničkog sindroma vrlo teških oboljenja maltene bilo kog organa, odnosno sistema organa
Sama kost je potpuno neosetljiva, dok je periost umereno osetljiv na bolne draži.Najosetljivije strukture na bol u lobanjskoj jami su veliki krvni sudovi, naročito a. meningea media. Smatra se da samo oštećenje mozga nije krivac za glavobolju, jer je moždana supstanca neosetljiva na bol. Ostali organi glave čije bolesti ili povrede mogu izazvati glavobolju su: sluznica paranazalnih šupljina, oči, zubi, mišići lobanje, vratni deo kičmenog stuba i kičmene moždine, senzitivni cerebralni i cervikalni nervi.
Glavobolje se dele na migrenozne, tenzione, klaster i simptomatske.

2. Migrena (hemicrania)
Migrena je relativno česta vrsta glavobolje koja se odlikuje pojavom pulsirajućeg bola, obično na jednoj strani glave. Migrenozni bol može biti praćen mukom, povraćanjem, pojačanim senzibilitetom na svetlost i zvuk kao i specifičnim neurološkim simptomima koji se definišu kao aura. Naslednog je karaktera, češće se javlja u pojedinim porodicama, a 2-3 puta više kod osoba ženskog pola. Može da se javi u svakom životnom dobu, s tim što najčešće počinje u detinjstvu i adolescenciji, a sa godinama napadi postaju ređi. Zabeleženo je da je skoro četiri petine svih obolelih iskusilo prvi napad pre tridesete godine života.
2.1. Etiopatogeneza
Etiopatogeneza migrene nije u potpunosti razjašnjena. Zna se da genetski faktori igraju ulogu, a veća incidenca u žena nedvosmisleno govori o značaju hormonalnih uticaja. Nastanak klasične migrene (sa propratnom aurom) najbolje se može objasniti trigemino-vaskularnom teorijom. Registrovane su i abnormalnosti u metabolizmui koncentraciji neurotransmitera, naročito serotonina i dopamina. Utvrđeno je da napade može isprovocirati neka vrsta hrane, naročito bogate u tijaminu i nitratima, alkohol, neki lekovi, kao i jake senzorne draži.
2.2. Klinička slika
U kliničkoj slici razlikujemo dva tipa migrene: migrenu sa aurom (klasična migrena) i migrenu bez aure (obična, jednostavna). Napadu bola u klasičnoj migreni prethodi kompleks fokalnih tranzitornih neuroloških simptoma koji se postepeno razvijaju (5-20 minuta) i traju manje od 60 minuta. Ograničavanje trajanja aure do 60 minuta omogućava distinkciju između migrene sa aurom i drugih poremećaja, npr. epilepsije. Od ostalih neuroloških simptoma najčešći su senzitivni (hemiplegije, parestezije, osećaj mravinjanja ili utrnulosti), olfaktivne halucinacije i vizuelni fenomeni (skotomi, fosfene, metamorfopsije, makropsije, diplopije, teihopsije) koji imaju hemioanopsijski karakter. Bolovi imaju iste karakteristike kao i u napadima migrene bez aure, ali su u većem broju slučajeva jednostrani.