Opšte trgovinsko načelo

Opšte trgovinsko načelo

Trgovinsko načelo EC je od samog početka bilo jedno od njenih najvažnijih instrumenata. Shodno pravilima GATT-a, budući da je CU, ono mora da ima CET i još neke zajedničke (opšte) odredbe. Međutim, čak i u Rimskom ugovoru, zajednica je težila mnogo sveobuhvatnijem prilazu. Jedan od glavnih problem u razvoju opšteg trgovinskog načela bio je usaglašavanje oko stepena sveobuhvatnosti. Ovo pitanje je bilo (i još uvek je donekle) otežano velikim produbljivanjem i širenjem EC ekonomske integracije. Da li načelo treba da obuhvati sva dobra (na primer ugalj, iako ECSC nema opšte trgovinsko načelo), da li treba da odvoji posebno mesto za poljoprivredna dobra i rečne i morske proizvode i da obuhvati (sve?) usluge ? Pa ipak, ono se može povezati sa “ spoljnim ” aspektima raznih drugih EC načela (na primer emigracija ili međunarodna saradnja kod načela konkurencije) kao i sa mnoštvom mogućih instrumenata. Konačno, ono je pod uticajem multilateralnog progresa (GATT/WTO) i višestranačkih ugovora (kao što su robni sporazumi). Sada, kada EC obuhvata “ Euro zonu”, od 12 zemalja, nameću se pitanja o monetarnoj uniji, koja u suštini nisu pitanja trgovinskog načela.
U ovom poglavlju ćemo se zadržati na trgovinskom načelu za dobra (sa blagim osvrtom na usluge). Ovo ćemo videti iz tabele 13.2.-na spojevima između trgovinskog načela i ostalih EC načela.
Međutim, da bi ovo poglavlje ostalo koherentno potrebna su dalja ograđivanja. Ovo je postignuto osvrtom na ostala poglavlja u knjizi.
Nakon pregleda moguće opravdanosti (opšteg) trgovinskog načela (13.1) uz studiju predmeta 13.1, i razmatranje njegovih instrumenata (13.2) i sedam vrsta trgovinskog načela (13.3) u odeljcima 13.4 i 13.5 će se, s tim u vezi, govoriti o EC tarifi i zaštiti volumena, uključujući i predmetnu studiju istih.
Anti-damping je analiziran u 13.6 (ilustrovan po predmetnoj studiji 13.3) a prethodno je dat kratak osvrt na preferencijalizam EC-a van Evrope (za isti unutar Evrope, pogledaj poglavlje 18). U odeljku 13.8 razmatra se kako je EC iskombinovao multilateralizam GATT-a sa regionalizmom i da li je, kao najveći trgovac na svetu, sledbenik ili predvodnik liberalizacije svetske trgovine. Ovo ukjučuje predmetnu studiju 13.4. o “Strategiji tržišnog pristupa” Unije.
 

13.1 Zašto opšte trgovinsko načelo?

Kao i kod ostalih EC načela, zaglavlje ovog odeljka u stvari obuhvata dva pitanja: Zašto trgovinsko načelo i zašto opšte trgovinsko načelo?

 
13.1.1 Zašto imamo trgovinska načela?

Pitanja kao što su: zašto zemlje ili regionalne grupacije imaju trgovinska načela vode nagomilavanju odgovora kao što su fiskalni (carinski) prihod, merkantilizam, specifični interesi, strana načela, uvozno zastupništvo itd. Pitanje koje nas ovde interesuje je da li je postojanje trgovinskog načela ekonomski opravdano.
Uobičajeni odgovor u trgovinskoj teoriji je da je, barem za male zemlje, slobodna trgovina najbolja, što je slučaj kada druge zemlje nemaju slobodnu trgovinu. Tako, tradicionalna trgovinska zaštita nema ekonomske opravdanosti: Za razliku od urgentne distribucije sledovanja za vreme i neposredno posle ratova i katastrofa, carinski propisi bi trebali da se koriste, pored zaštite poslova i radnika u zemlji, kao i za regulisanje boravišnih taksi, za specifičnu primenu zakona (na primer, opasna, bezvredna pravila) i trgovinsku dokumetaciju.
Ovaj konvencionalni obrazac je na meti dva alternativna prilaza: argumenta optimalne tarife (za velike zemlje) kod tradicionalnih modela i vrste novih modela sa nesavršenom konkurencijom. Osnovna slabost argumenta optimalne tarife je ta što on zahteva da ostale zemlje ne prate optimalne ciljeve. Kada je pojedincu jednom dozvoljena osveta, njemu je potrebna kompleksna igra-teorijski prelazi koji su izvan postojeće knjige.
Zaključak o načelu je dvosmislen. S jedne strane, pojedinac može da tvrdi da čovek treba da iskoristi trgovinsko načelo kao da će da bude poverljivi osvetnik u slučaju da veliki trgovinski partneri prate optimalne tarife. S druge strane, ovaj argument je slab za male zemlje pošto su one “osvajači cena”.
Ovo načelo uz to nije pouzdani vodič za velike zemlje jer su one obavezane da uđu u trgovinski rat učestalih tarifnih reakcija što dovodi do oštro redukovane trgovine i neizvesnih posledica.