Organizacija skladišnog poslovanja

SKLADIŠNO POSLOVANJE

Pod skladištem se podrazumevaju sve otvorene, natkrivene ili zatvorene površine namenjene za čuvanje robe. Zato skladišni objekat ne mora nužno podrazumevati postojanje bilo kakve zgrade ili objekta visoke gradnje, nego može označavati i otvorenprostor koji je tako organizovan da tokom nekog vremenskog perioda omogućava čuvanjeodređene vrste robe. Koreni skladištenja sežu u daleku prošlost, do vremena kada je čovek počeo da proizvodi više nego što mu je bilo dovoljno za potrošnju u tom trenutku. Do industrijske revolucije individualna gazdinstva i domaćinstva funkcionisala su kao samodovoljne ekonomske jedinice sa svojim ostavama koje imaju skladišnu funkciju. Sa ekonomskom specijalizacijom i intenziviranjem transporta u toku industrijske revolucije skladišna funkcija postaje deo funkcionisanja maloprodaje i veleprodaje i dodatak marketingu.

Skladište je bilo statičan sistem neophodan za savlađivanje vremenskih razlika. Dugo je posmatrano kao nužno zlo koje generiše jedino troškove. Malo ili nimalo vodilo se računa o
pretovaru i unutrašnjem transportu. Različite robe skladištile su se u istom skladištu i to najčešće u gomilama na podu. Tek II Svetski rat i vreme posle njega moguće je posmatratikao
period u kome počinje da se uočava trend povećanja efikasnosti skladišnog sistema. Nakon ovog perioda, ubrzano se razvijaju različita specijalizovana, regionalna i lokalna skladišta i
sve više se razmišlja u pravcu upravljanja zalihama. Tako primenjuju se tehnike prognoze i upravljanja proizvodnjom. Na taj način smanjuju se vremenske neusaglašenosti u proizvodnji,
proizvodnja postaje koordinisana i zahtevi za skladišnim prostorom se smanjuju. Menja se i koncept maloprodaje, pri čemu se pojavljuju sve veći objekti i supermarketi koji onda
generišu drugačije zahteve prema skladišnom sistemu. Torezultira pojavom regionalnih distributivnih centara koji preko skladišta obezbeđuju ekonomično skladištenje širokog asortimana proizvoda. Sve ovo uslovljava razvoj i primenu modernih visokomehanizovanih i automatizovanih skladišnih sistema sa, informatički sve naprednijim, upravljanjem.

Napredak u ovoj oblasti utiče i na proizvodnju,te skladišta postaju sastavni deo JIT koncepta. Tokom1960-ih i 1970-ih napori u oblasti skladišnih sistema prebacuju se u sferu primene novih tehnologija. Svaka faza i podsistem skladišta se modernizuju i razvijaju se nove tehnike i procedure rada. U 1980-im fokus seprebacuje na poboljšanje konfiguracije skladišta i pretovarne mehanizacije koja se tukoristi, a 1990-e se mogu označiti kao period u kome se teži većoj fleksibilnosti, povećanju produktivnosti i primene informacionih tehnologija. Skladišno poslovanje podrazumeva skup poslova koji se odnose na skup poslova koji se odnose na prihvatanje, čuvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe prihvatanje, čuvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe .

1. Skladište u širem smislu – prostor izgrañen u celini, delimično izgrađen ili neizgrađen; ograničen ili ne; pokriven ili ne, koji se upotrebljava za smeštaj robnih fondova preduzeća upotrebljava za smeštaj robnih fondova preduzeća.
2. Skladište u užem smislu – samo onaj ograničen i pokriven prostor sa inventarom za manipulaciju, koji služi isključivo u svrhu uskladištenja i čuvanja robe od svih uticaja koji bi mogli dovesti do gubitaka na njoj.

Skladište je posebno opremljena prostorija u kojoj se obavlja prijem, smeštaj, čuvanje, pakovanje, uzorkovanje, klasiranje, sortiranje, obeležavanje, utvrđivanje kvaliteta i izdavanje
sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, ambalaže, sitnog inventara, kao i priprema ovih dobara za otpremu u proizvodne pogone, prodavnice ili kupcima.

MESTO, ULOGA I ZADACI SKLADIŠNOG SISTEMA
Sistem skladištenja ima zadatak da ublaži i izjednači vremenske, količinske i strukturne razlike u robnim tokovima. Neravnomernosti robnih tokova prouzrokovane su: vremenskim oscilacijama i kolebanjima zahteva tržišta, sezonskim karakterom proizvodnje, kao i činjenicom da proizvodnja mora da se realizuje u ekonomičnim serijama. Skladištenje proizvoda može se realizovati u različitim karikama logističkog lanaca. Skladišni sistemi se nalaze na mestima sučeljavanja različitih robnih tokova kao što su: tokovi makro i mikrodistribucije, tokovi dopreme sirovina, tokovi unutrašnjeg transporta, tokovi distribucije finalnih proizvoda. U literaturi se navodi da skladište svojim funkcionisanjem omogućava realizaciju određenih koristi u logističkim procesima uopšte. To su, pre svega koristi od vremena, mesta i od količine. Osnovni efekat skladištenja je vremenska korist s obzirom na funkciju savlađivanja vremenskih razlika između trenutka proizvodnje i potrošnje. Korist od mesta proističe time što skladišta obezbeđuju preduslove za povoljnije savlađivanja prostorne
razdvojenost i mesta proizvodnje i potrošnje. Tako, skladištenjem se obezbeđuje i korist od količine jer se omogućuje zadovoljiti različitu veličinu tražnje. Skladišta se mogu naći na
različitim mestima u robnom toku i mogu imati različite funkcije u procesu otpreme i isporuke proizvoda, od pošiljoaca do krajnjeg primaoca (slika 1.)

Osnovni zadaci skladišnog sistema 

Kao osnovni zadaci skladišnog sistema, bez obzira na njegovu ulogu i mesto u logističkom lancu, izdvajaju se:

• prijem i otprema robe
• istovar i utovar transportnih sredstava
• kvantitativna i kvalitativna kontrola
• obeležavanje
• eventualno formiranje i rasformiranje logističkih jedinica
• registrovanje i unos podataka
• uskladištenje i iskladištenje robe
• transport i manipulisanje materijalaunutar i između pojednih skladišnih zona kao što su: pretovarni front -prijemna zona – skladišna pozicija – otpremna zona, i dr. 7
• čuvanje robe: realizacija kvantitativnih i kvalitativnih zahteva vezanih za držanje zaliha u skladištu, kroz obezbeđenje adekvatnog skladišnog prostora, skladišne opreme i uslova (vlažnost, svetlost, temepratura), u kojima neće doći do neželjenih promena na robi, njenog starenja, pada kvaliteta i dr. Određene grupe proizvoda, pred skladišta postavljajus pecifične zahteve u pogledu uslova i vremena čuvanja koji proističu iz potrebe za završetkom proizvodnog procesa (industrija alkoholnih i bezalkoholnih pića, keramičkih, porcelanskih i betonskih proizvoda ili za dozrevanjem što je karakteristično za distribuciju južnog voća).
• komisioniranje robe
• vađenje i sortiranje robe prema nalogu za komisioniranje, formiranje mešovitih paketa, kompletiranje jednica otpreme, unos podataka i dr.

Lokacijski položaj, tehnička oprema i tehnologija skladištenja, primena informacionoupravljač kog sistema u velikoj meri utiču na kvalitet usluge isporuke i troškove skladištenja i
distiribucije proizvoda, kao i na samo funkcionisanje ostalih logističkih sistema.