Organizacioni sistemi

Pojam organizacione kulture
Svaka organizacija ima jedan nevidljivi kvalitet određeni cilj, karakter, način na koji obavlja stvari koji može biti snažniji nego Bilo koje osobe formalni sistem.Da bismo shvatili dušu jedne organizacije, potrebno je otići ispod nivoa organizacionih modela, pisanih pravila i strukture, u skriveni svet organizacione kulture.
Pre samo deset godina, reč kultura korišćena je u vezi sa pozorištem, umetničkim. galerijama is sl. Medutim, u poslednje vreme se sve više govori o korporativnoj, odnosno organizacionoj kulturi 1 mnogi autori ukazuju na to da je jedina stvar koja je zajednička švim uspešnim kompanijama upravo karakteristična organuzaciona kultura. Termin “organizaciona kultura”nastao je u Americi i veoma brzo se proširio na ostatak poslovnog sveta.
Poslednjih godina je napisano mnogo članaka i knjiga o kukuri u organizacijama. Ovu. kuituru obično nazivaju „korporativna kultura”ili „organizaciona kultura”. Kultura se obično definiše kao”akt razvoja intelektualnih i moralnih sposobnosti, posebno kroz obrazovanje”(Duffy, 1999). Međurim, često se za kultura kaže da je to: “moralne, socijalne i ponašajne norme jedne organizacije zasnovane na verovanjima, stavovima i prioriterima njenih članova”(Duf1y, 1999). Termini napredna kultura” ili „primitivna kultura” se rnogu primeniti na prvu definiciju, ali ne i na one ostale.
Kulturu. možemo definisati kao karakteristična verovanja. i. ponašanja. koja. postoje.u organizaciji. Korporativna kultura je skup farnalnih i neformalnih ponašanja koja je usvojila kao..svoj način obavljanja. posla. Formalna strana će uključiti pisane izjave o vrednostima i šemu orgaiiizacione srrukture. Neformalna strana bavi se time kako se posao obavlja da li preko pisanih. procedura ili putem direktne komunikacije, kako se zaposieni ponašaju jedni prema drugima., koliko su spremni da razmeniuju. ideie i informaciie i kako hiierarhiija dozvoliava zaposlenima da pređu granice „staze” da bi obavili posao (Guptara, 1994).
Šta je organizaciona kultura? U osnovi, ona je opisana kao osobenost. odnosno karakteristika jedne organizacije, ili jednostavno kao”način na koji su stvari uređene u organizaciji” (Boswell, 2002.) Ona utiče na način na koji zaposleni misle, ponašaju se i osećaju. Orgamzaciona kultura je širok termin koji se koristi za definisanje osobenosti ili karaktera posebne orgajaizacije i uključuje takve elemente kao što su osnovne vrednosti i verovanja, korporativna etika i pravila. ponašanja, organizaciona kultura može biti izražena u izjavi. o misiji kompanije, o arhitektonskom. stilu ili unutrašnjem dekoru, kancelarija, zatim može biti iskazana onime što ljudi nose na poslu, načinom na koji oslovljavaju jedni druge i titulama koje su date zaposlenima.
„Način na koji obavljamo stvari” je često navodena definicija kulture (Jakovljević, 1998). Ovo je suviše opšta ciefinicija koja, propušta neke veom.a. snažne koncepte, uključujuči i slecleće:
• Kulture su kolektivna verovanja koja oblikuju ponašanje.
• Kulture su delimično zasnovane na emocijama, koje su posebno vidljive kada se preti promenorn.
• Kulture su. zasnovane na istorijskom kontinuitetu. Potencijalni gubitak kontinuiteta delimično objašnjava otpor promeni.
• iako se kulture protive promeni., one se konstantno menjaju itd.
Zapravo, gotovo svako ko govori ili piše na ovu temu ima svoju sopstvenu definiciju. Neke od njih ukazuju na to da je organizaciona kultura:
• predispozicija da se ponašamo na. određene načine (Jakovljević, 1998);
• grupa ponašanja i kodova koje Ijudi koriste za usmeravanje inter- akcija prema drugima; ona uključuje formalne, pisane politike kompanije i neformalna pravila stečena iskustvom (Stoppler, 2002);
• način na koji preduzeće vidi sebe i svoje okraženje (Guptara, 1994) itd.
Svaka organizacija ima svoju sopscvenu kulturu ili svoje vrednosti.
Najveći broj organizacija ne pokušava svesno da kreira određenu kulturu, već se kultura organizacije uglavnom kreira nesvesno i bazirana je na vrednostima top menadžmenta ili. osnivača. organizacije.