Osiguranje

1. UVOD

Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz plaćanje premije osiguranja.
Osnovna ideja koja leži iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja sličnih agenata u jedan fond, tako da zakon verovatnoće, zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno mali broj nepovoljnih događaja ostvari u jednoj godini. Trošak tog malog broja događaja može lako biti podnet od strane velikog broja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je rizik požara u njihovoj kući mali, ali ga se boje zato što bi posledice bile veoma nepovoljne; stoga su spremni da plate osiguranje protiv požara; osiguravajuća društva primaju uplatu premija zašto što znaju, a na osnovu statistike, da će se kod velike grupe agenata dogoditi mali broj požara; stoga je i osiguravajuća premija za požare obično niska.
Osiguranje zivota predstavlja kombinaciju osiguravajuće zaštite i štednje, čime se obezbeđuje porodićna i lična finansijska sigurnost.
Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta.
Životno osiguranje je način štednje jer se po isteku osiguranog perioda isplaćuje osigurana suma uvećana za dobit. Na ovaj način obezbeđujete sebi finansijski sigurnu starost i stvarate kapital koji se može iskoristiti za doživotnu rentu ili se može podići odjedanput.
Tokom celog perioda štednje vaš život je osiguran.U slučaju smrti osiguranika, osiguranje zbrinjava članove njegove porodice i isplaćuje celokupnu osiguranu sumu a ne samo onaj deo koji je do tada uplaćen, što predstavlja osnovnu razliku u odnosu na štednju u bankama.
Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za ljude koje volite u situaciji ako vas više nema da biste brinuli o njima. Tu je da omogući novac za život vaše porodice u slučaju prerane smrti zbog nesreće ili bolesti.
2. ŽIVOTNO OSIGURANJE

Osiguranje je privredna delatnost čije je poslovanje uređeno zakonom o osiguranju. Naravno, zakon propisuje obavezu osiguravajućeg društva da posluje po ekonomskim načelima i pravilima struke. Zadatak osiguranja je da tačno odredi premiju osiguranja koja će u potpunosti obezbeđivati kompenzaciju rizika tj. da će biti sposobno da u potpunosti izvrši obavezu po osnovu osiguranja.
Osiguranje života objedinjuje funkciju osiguranja i štednje, iz čega proističe izvesnost postojanja obaveze isplate cele ili dela osigurane sume. da bi se ostvarila potpuna ekvivalentnost premije potrebno je da se štedni deo premije zajedno sa kamatom tokom trajanja osiguranja akumulira i formira fond matematičke rezerve.
Osiguranje života ima dvostruki cilj. Pored osiguravajuće zaštite, kojom se obezbeđuje ekonomska i socijalna sigurnost osiguranika u skladu sa induvidualnim potrebama, značajna je funkcija akumulranja kapitala. Akumulirana sredstva iz matematičkih rezervi se dugoročno plasiraju i to uglavno sa visokim stepenom sigurnosti uloženog kapitala. Dobit po snovu plasmana matematičkih rezervi je dobit osiguravajućih društava a isto tako predstavlja dobit koju osiguranici dobijaju kod doživljenja zajedno sa premijama koje su plaćali. Vršeći funkciju ekonomske zaštite i funkciju akumulacije sredstava, osiguranje života istovremeno posredno ostvaruje i veoma značajnu socijalnu funkciju. Osiguranje života je karakterističan vid osiguranja i kod njega se primenjuju neka posebna pravila, kao što su:
1) za razliku od drugih vidova osiguranja gde osiguranik za određenu štetu može ostvariti prava po osnovu samo jednog ugovora iz osiguranja i to samo do visine štete, kod osiguranja života korisnik osiguranja ima pravo da kumulra osigurane sume po više ugovora iz osiguranja,
2) osigurana suma je bitan element ugovora i predstavlja gornju granicu obaveza osiguravača,
3) ne primenjuju se pravila o nad-podosiguranju,
4) karakteristično je takođe i da nije neophodan ekonomski interes prema premetu osiguranja pa se ugovor može zaključiti i za slučaj smrti trećeg lica.
3. TEHNIČKE OSNOVE OSIGURANJA ŽIVOTA

Pored navedene socijalne funkcije životno osiguranje u svakoj privredi igra značajnu ulogu kao izvor kreditiranja razvoja. Sa stanovišta države plaćanje premije životnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju značaj štednje, koja je dugoroćna, unapred određena i namenska. Stoga se ona može upotrebiti kao izvor kreditiranja i inavestiranja. Sa stanovišta pojedinca, polisa životnog osiguranja može se upotrebiti i kao garancija za kredit, što osiguraniku može obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba. Imajući u vidu značaj koji životno osiguranje ima za privredu svake države, ono zahteva poseban odnos države u domenu poreske politike. Stoga se u najvećem broju zemalja premije životnog osiguranja oslobađaju poreza.