2
1. UVOD
Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje
finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz
plaćanje premije osiguranja.
Osnovna ideja koja leži iza osiguranja je povezivanje rizika velikog broja sličnih agenata u
jedan fond, tako da zakon verovatnoće, zakon velikih brojeva obezbedi da se samo relativno
mali broj nepovoljnih događaja ostvari u jednoj godini. Trošak tog malog broja događaja
može lako biti podnet od strane velikog broja osiguranika. Na primer, pojedinci znaju da je
rizik požara u njihovoj kući mali, ali ga se boje zato što bi posledice bile veoma nepovoljne;
stoga su spremni da plate osiguranje protiv požara; osiguravajuća društva primaju uplatu
premija zašto što znaju, a na osnovu statistike, da će se kod velike grupe agenata dogoditi
mali broj požara; stoga je i osiguravajuća premija za požare obično niska.
Osiguranje zivota predstavlja kombinaciju osiguravajuće zaštite i štednje, čime se obezbeđuje
porodićna i lična finansijska sigurnost.
Osiguranje života proveren je i prihvaćen oblik osiguranja i štednje u svim razvijenim
zemljama Evrope i sveta.
Životno osiguranje je način štednje jer se po isteku osiguranog perioda isplaćuje osigurana
suma uvećana za dobit. Na ovaj način obezbeđujete sebi finansijski sigurnu starost i stvarate
kapital koji se može iskoristiti za doživotnu rentu ili se može podići odjedanput.
Tokom celog perioda štednje vaš život je osiguran.U slučaju smrti osiguranika, osiguranje
zbrinjava članove njegove porodice i isplaćuje celokupnu osiguranu sumu a ne samo onaj
deo koji je do tada uplaćen, što predstavlja osnovnu razliku u odnosu na štednju u bankama.
Životno osiguranje je tu da se finansijski pobrine za ljude koje volite u situaciji ako vas više
nema da biste brinuli o njima. Tu je da omogući novac za život vaše porodice u slučaju
prerane smrti zbog nesreće ili bolesti.
4
3. TEHNIČKE OSNOVE OSIGURANJA ŽIVOTA
Pored navedene socijalne funkcije životno osiguranje u svakoj privredi igra značajnu
ulogu kao izvor kreditiranja razvoja. Sa stanovišta države plaćanje premije životnog
osiguranja kumulira sredstva koja imaju značaj štednje, koja je dugoroćna, unapred određena
i namenska. Stoga se ona može upotrebiti kao izvor kreditiranja i inavestiranja. Sa stanovišta
pojedinca, polisa životnog osiguranja može se upotrebiti i kao garancija za kredit, što
osiguraniku može obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba.
Imajući u vidu značaj koji životno osiguranje ima za privredu svake države, ono zahteva
poseban odnos države u domenu poreske politike. Stoga se u najvećem broju zemalja premije
životnog osiguranja oslobađaju poreza.
1
Osiguranje života bazira se na načelima zakona velikih brojeva, a to je osnovni zakon u
teoriji verovatnoće i statistici. Suština ovog zakona je u tome da se, ukoliko se posmatra
veliki broj slučajeva, mogu uočiti određene pravilnosti u nastupanju jednog događaja. Što je
broj posmatranih slučajeva veći, pravilnost u nastupanju jednog događaja je veća, a
odstupanja su manja. Ako se određeni događaj posmatra pojedinačno, on predstavlja slučaj,
dok u velikom broju posmatranja postaje zakonitost. Stoga se zakonitost ispoljava samo u
masi slučajeva, ona nije vidljiva kod pojedinačnih jedinica od kojih je masa sastavljena, niti
deluje kod nekih grupa tih jedinica. Tako, recimo, ukoliko je od deset ljudi određene starosti
umrlo njih pet, to ne znači da je verovatnoća smrti za ljude te starosti 50%.
Poznato je da svaki čovek mora umreti, ali se ne zna kada će to biti, jer je smrt nekog lica
budući neizvestan događaj. Ukoliko se posmatra velika grupa ljudi, može se sa velikim
procentom tačnosti utvrditi da će godišnje u toj grupi umreti određen broj ljudi. Zbog toga i
zakon velikih brojeva ima veliki značaj u osiguranju, jer eliminiše neizvesnost osiguravača u
pogledu ukupnog broja pokrivenih rizika i omogućava tačnije predviđanje nastupanja
osiguranog slučaja.
Računske osnove obačuna tarifa u osiguranju lica čine:
2
1) Tablice smrtnosti;
2) Obračunska kamatna stopa;
3) Troškovi provođenja osiguranja.
1
Miloradić J – (2006 god)
Osiguranje,
Sremska Kamenica, Fakultet za uslužni biznis
2
Miloradić J – (2006 god)
Osiguranje,
Sremska Kamenica, Fakultet za uslužni biznis
