Osiguranje

UVOD

Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u privredi ili kod ljudi usled dejstva rušilačkih prirodnih sila i nesrećnih slučajeva. Osiguranje je ekonomska institucija, koja pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane osigurani slučaj tj.kada se ostvari rizik.
Osiguranje kao izvor težnji društva predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti odnosno riziku.
Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja zapravo i jeste prisustvo rizika. Samo ako postoji određeni rizik, nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokrićem putem osiguranja.
Osnovni motiv osiguranja je želja i potreba za ekonomskom zaštitom od mogućnosti nastupanja štetnih događaja, koji su veoma neizvesni i dešavaju se. Ovaj motiv je proizveo društveno organizovanu borbu za uklanjanje i umanjenje rizika, za ograničenje već nastalih štetnih događaja i nesrećnih slučajeva i za materijalnu nadoknadu, kao posledicu ovih događaja.
Rizik se definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja. Neizvesnost predstavlja odsustvo ubeđenosti , sigurnosti odnosno odsustvo stanja izvesnosti.
Rizik je samo opasnost da će nastupiti neki ekonomski štetan događaj (požar, zemljotres, saobraćajna nesreća), a ne i sam taj događaj, odnosno rizik je opasnost koja preti nekoj imovini ili licu. Realizovanje te opasnosti je već osigurani slučaj. U tom je razlika između rizika i osiguranog slučaja.
Osiguranje na posredan način čuva imovinu naknađivanjem štete, i to kada nastane osigurani slučaj.
Glavna funkcija osiguranja je naknada šteta i isplata osiguranih suma kad se ostvari osigurani slučaj. Ta naknada iz osiguranja može se posmatrati dvojako:
1.sa aspekta interesa pojedinaca
2.sa aspekta interesa zajednice.
Tehnička organizacija osiguranja, odnosno matematičko-statistička ili aktuarska organizacija je specifičnost osiguranja. Bez naučno zasnovane tehničke organizacije nema modernog osiguranja.
Osnovni zadaci tehničke organizacije osiguranja su:
-postizanje ravniteže osiguravajućeg fonda,
-grupisanje rizika po različitim opasnostima,
-obračun premijske rezerve kod osiguranja života.

1.PRINCIPI FUNKCIONISANJA OSIGURANJA
Prirodne sile koje pružaju neograničene mogućnosti za razvoj društvene zajedni-
ce i za napredak svakog pojedinca u njoj ujedno su i činilac koji može svojom snagom uništiti decenijske napore ljudi. Nesrećni slučajevi su takođe uzrok velikih opasnosti za samog čoveka, tako da je ljudsko društvo već na samim počecima svog postojanja uvidelo neophodnosti zaštite svojih članova, kao i ekonomskih vrednosti koje je mukotrpno stvaralo.
Osiguranje kao izvor ovih težnji društva predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti odnosno riziku.
Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja zapravo i jeste prisustvo rizika. Samo ako postoji određeni rizik, nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokrićem putem osiguranja. Život pojedinaca i firmi pun je rizika, šansi i opasnosti. Trebalo bi iskoristiti šanse, a opasnosti izbeći. Kod šansi i kod opasnosti javlja se rizik da će šanse biti propuštene, a da će nam se opasnost koju želimo izbeći, ipak desiti. Dakle, svaka odluka bilo pojedinca ili firme, da uđe u neki poslovni poduhvat, skopčana je sa rizikom.
Rizik se definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja. Neizvesnost predstavlja odsustvo ubeđenosti , sigurnosti odnosno odsustvo stanja izvesnosti. U situaciji neizvesnosti prisutna je sumnja u naše mogućnosti da tačno predvidimo buduće ishode naših akcija. Neizvesnost i izvesnost su subjektivne kategorije dok je rizik objektivna kategorija, budući da najveći deo onoga čime se čovečanstvo uopšte bavi nosi sa sobom rizik. Rizik postoji uvek kada postoji mogućnost varivanja ishoda neke akcije. Sama reč rizik označava neku opasnost, stavljanje na kocku, mogućnost neuspeha. Rizik je neki budući neizvesni događaj, koji uključuje mogućnost neizvesnih posledica u vidu štete ili koristi. Rizik je samo opasnost da će nastupiti neki ekonomski štetan događaj (požar, zemljotres, saobraćajna nesreća), a ne i sam taj događaj, odnosno rizik je opasnost koja preti nekoj imovini ili licu. Realizovanje te opasnosti je već osigurani slučaj. U tom je razlika između rizika i osiguranog slučaja. Reč rizik u prenosnom smislu ima i drugo značenje. NJime se često označava i uzrok štete pa i sama šteta, predmet osiguranja. Sa ekonomsko-tehničkog aspekta rizik predstavlja verovatnoću nastupanja nekog ekonomski štetnog događaja.
Društvo je razvijalo odbrambeni mehanizam zaštite od rizika odnosno od posledica štetnih događaja. Tako su se pojavile specijalizovane institucije sa zadatkom da prikupljaju određena sredstva koji su se kretala u visini očekivanih šteta, iz kojih su se određene naknade pravnim i fizičkim licima kod kojih je nastupio štetni događaj.
Osiguranje u suštini predstavljaju udruživanje svih onih koji su izloženi istim opasnostima, a sa ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih. Osiguranje počiva na načelu uzajamnosti i solidarnosti.
Sama reč osiguranje označava, poverenje u nešto, obezbeđenje i izražava svrhu osiguranja koja se sastoji u pružanju neke sigurnosti.
Veoma je teško dati sveobuhvatnu definiciju osiguranja, budući da je ono multidisciplinarna nauka, istovremeno ekonomska, pravna i tehnička. Sa ekonomskog aspekta osiguranje je takav posao na osnovu koga se osiguravač obavezuje da za određeni iznos osiguraniku isplati naknadu štete kada nastupi osigurani slučaj, odnosno da ga obešteti. Sa pravnog aspekta osiguranje proučava prava i obaveze ugovnornih strana- osiguravača i osiguranika. Pravni vid predstavlja uređenje brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju povodom udruživanja sredstava koja na bazi premija ulaze u fond za osiguranje i služe za obeštećenje svih osiguranika koje zadesi rizik. To je zapravo uređivanje prava i obaveza osiguranika i osiguravača kod zaključivanja ugovora o osiguranju, u toku trajanja osiguranja i kod ostvarivanja odštetnih prava tj. kod likvidacije štete. Sa tehničkog aspekta, osiguranje je matematičko-statistička kategorija koja se ispoljava kroz atomiziranje rizika, odnosno njegovo raspoređivanje na mnoštvo osiguranika i nivelisanje na znatno nižem nivou. To se postiže grupisanjem rizika po različitim opasnostima imajući pri tome u vidu različitost stepena verovatnoće u pogledu nastupanja štetnog događaja kod različitih osiguranih objekata i lica. Na osnovu toga se pravi kalkulacija premije. Te poslove, koji su veoma složeni, obavlja aktuarska služba u okviru osiguravajućeg društva.
Osiguranje je ekonomska institucija, koja pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane osigurani slučaj tj.kada se ostvari rizik.
Osiguranje na posredan način čuva imovinu naknađivanjem štete, i to kada nastane osigurani slučaj. Osiguranje ne može da spreči nastupanje štetnih događaja, već se pomoću njega ostvaruje posredna ekonomska zaštita, radi koje osiguranje i postoji. Funkcija posredne zaštite predstavlja i svrhu osiguranja. Iz ove funkcije osiguranja proizilazi i primarni zadatak osiguranja da, kao obavezu iz osiguranja, kad nastupi osigurani slučaj isplati