AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD
ODSEK BLACE
Pristupni rad
iz
predmeta
FINANSIJSKA TRŽIŠTA
Tema: Osiguravajuće kompanije kao učesnici na finansijskom tržištu
Mentor: dr Danijela Maksimović
Student: Filip Marković 06/18 S-K
Jagodina, april 2019. godine
SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................1
1.ISTORIJAT OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA U SVETU I KOD
NAS..............................................................................................................................................2-6
2. MESTO I ULOGA OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA U FINANSIJSKOM SISTEMU
U TRŽIŠNOJ PRIVREDI.........................................................................................................6-8
3.OSNOVNE KARAKTERISTIKE DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE KAO UČESNIKA
NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU............................................................................................8-11
3.1Sredstva koja društva za osiguranje ulažu na finansijskom
tržištu........................................................................................................................................10-11
4.ZNAČAJ DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE KAO NOSILACA AKTIVNOSTI NA
FINANSIJSKOM TRŽIŠTU.................................................................................................11-13
5. EKONOMSKI EFEKTI ULAGANJA SREDSTAVA DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE
ZA PRIVREDU ZEMLJE.....................................................................................................14-19
6.KARAKTERISTIKE INVESTICIONOG PORTFELJA OSIGURAVAČA KOJI
SPROVODE ŽIVOTNO OSIGURANJE.............................................................................19-21
7.KARAKTERISTIKE INVESTICIONOG PORTFELJA OSIGURAVAČA KOJI
SPROVODE ŽIVOTNO OSIGURANJE.............................................................................21-22
ZAKLJUČAK.........................................................................................................................23-24
LITERATURA..............................................................................................................................25
1.ISTORIJAT OSIGURAVAJUĆIH DRUŠTAVA U SVETU I KOD NAS
Osiguranje je postojalo u svim društveno-ekonomskim formacijama i društveno-političkim
odnosima. Ono se razvija sa pojavom privatne svojine a posebno razvojem tržišne privrede.
Uloga osiguravajućih društava kao institucionalnih investitora jača naročito od 70-tih godina
prošlog veka. Investiciona funkcija društava za osiguranje proizilazi iz činjenice da se premije
osiguranja prikupljaju unapred, i zato se mogu dalje investirati (plasirati) sve dok ne nastupi
osigurani slučaj tj. dok se ne javi potreba za isplatom troškova i odštetnih zahteva.
Zahvaljujući prihodima od plasmana osiguravajuća društva dobijaju mogućnost da na bolji način
upravljaju preuzetim rizicima od osiguranika i po osnovu ostvarenih prihoda ponude nižu cenu
svojih usluga, čime se povećava njihova konkurenta prednost. Društvena korist osiguranja
proizilazi iz njegovih ekonomskih efekata. U kontekstu podrške ekonomskom rastu osiguranje
unapređuje životne uslove, i to neposredno (putem životnih osiguranja: lica se osiguravaju za
slučaj smrti ili doživljenja, za slučaj bolesti ili nesposobnosti) i posredno (putem imovinskog
osiguranja i akumulativne funkcije osiguranja koja doprinosi povećanju proizvodnje i
privrednom rastu, a time i blagostanju života ljudi).
2
U novije vreme dolazi do promena na finansijskom tržištu: rastuća institucionalizacija
finansijske štednje i rastući značaj uloge društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim i
investicionim fondovima i osiguravajućih društava.
3
Stepen institucionalizacije finansijske
štednje i uloge osiguravajućih društava se razlikuje od zemlje do zemlje. Kod zemalja poput
SAD-a, Velike Britanije i Nemačke, delatnost osiguranja mobiliše ogromna sredstva i ima vrlo
značajnu ulogu na finansijskom tržištu.
Pisani tragovi o osiguranju postoje i u Hamurabijevom zakonu iz 2250.godine p.n.e. u vidu
uredbe o međusobnoj obavezi učesnika trgovačkog karavana da nadoknade štetu koja bi nastala
u slučaju pljačke. U starom Rimu osnovano je religiozno udruženje u koje su članovi uplaćivali
određeni iznos za prijem kao i mesečnu članarinu, a u slučaju smrti nekog člana solidarno su
snosili troškove sahrane, pomagali su udovice i decu umrlih. Prva sačuvana polisa potiče iz
2
B., Marović, B., Kuzmanović, V., Njegomir (2009)
Osnovi osiguranja i reosiguranja
, Princip Press, Beograd, str. 30
3
V. Njegomir (2010)
Osiguravajuća društva kao institucionalni investitori
, Računovodstvo, str 54
Lombardije, 1182. godine. Iz perioda od XII do XV veka sačuvano je više od 400 polisa, ali u to
vreme polisa osiguranja nije uvek bila garancija dobijanja nadoknade, naročito u slučaju gubitka
broda. Prvi zakoni u ovoj oblasti donose se u Barseloni 1435. i Firenci 1522. godine. Prva polisa
na italijanskom, od 20. septembra 1547godine pronađena je u Engleskoj. U to vreme nije bilo
osiguravajućih biroa, tako da je pomorsko osiguranje bilo privatna transakcija izmedu
individualaca. Osiguranje od požara nastalo je u Nemačkoj 1591 godine.
U Londonu su se vlasnici brodova, prodavci i kupci robe koja se prevozila brodovima sastajali u
kafanama, a jedna od kafana, vlasnika
Edvarda Lojda
, postala je vodeća. Prva osiguravajuća
kompanija u oblasti pomorskog osiguranja i nosi naziv po Edvardu Lojdu. Ne zna se tačno kada
je
Lloyd`s
osnovan, ali je poznato da je postojao pre 1688 godine Aktom Britanskog parlamenta
iz 1871. udruženje osiguravača “Lojds” dobilo je oficijalni status korporacije osiguravača. Na taj
način službeno je osnovana Lojdova berza. “Lojds” danas nije kompanija, već predstavlja tržište
osiguranja.
U XVII veku holandski državnik i matematičar
Jan de Vitu
4
postavio je matematičke osnove
odredivanja životne rente. Dostignuća Njutna, Lajbnica, Dekarta i Paskala našla su veliku
primenu u oblasti osiguranja. Od velikog značaja bila su i otkrića u matematičkoj statistici, pre
svega zakon velikih brojeva (Bemuli, Laplas i Gaus). Engleska akademija nauka je krajem XVIII
veka stvorila pretpostavke za razvoj modemog osiguranja. Prvo udruženo društvo za životno
osiguranje
New England Life
je osnovano 1835 godine, a potom je osnovano još dvanaest drugih
društava u oblasti životnog osiguranja, koja i danas postoje.
Od druge polovine XIX veka počinje treći period u istoriji osiguranja, kada država stupa na
scenu osiguranja. Uvidevši ogroman ekonomski i socijalni značaj osiguranja, država koristi
pogodnosti osiguranja za svoje interese, kao što je akumuliranje kapitala, kojim osiguravači
raspolažu relativno dug vremenski period. Osiguravajući kapital čini novi izvor akumuliranja
4
Johan de Vit ili Jan de Vit (24. septembar 1625—20. avgust 1672.) je bio najistaknutija ličnost nizozemske politike
sredinom 17. veka. Obavljao je funkciju velikog advokata Holandije od 1653. do 1672. godine. Najistaknutija ličnost
Nizozemske republike posle 1650. godine je veliki advokat Holandije Jan de Vit. Na to mesto došao je 1653. godine.
Vlast je bila u rukama njegovih pristalica. Privreda je doživela stagnaciju, a počela je da se oporavlja tek 1680.
godine. De Vitov sistem označio je vrhunac ekonomskog uspona Nizozemske
.
Dostupno na:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%B4%D0%B5_%D0%92%D0%B8%D1%82
rezerve mogle su se ulagati u hartije od vrednosti, hipotekarne zajmove, zgrade namenjene za
vlastite potrebe i izdavanje pod zakup, zajmove na sopstvene polise, uloge kod državnih i ostalih
novčanih zavoda. Najmanje 25% premijskih rezervi moralo se držati u državnim hartijama od
vrednosti, u nepokretnostima i hipotekarnim zajmovima moglo se držati do 50%, a u obliku
uloga kod banaka najviše 10% premijske rezerve.
Godine 1945. osnovan je Državni zavod za osiguranje i reosiguranje koji 1947. godine menja
naziv u Državni osiguravajući zavod (DOZ) i postaje jedini osiguravač i reosiguravač u zemlji.
Osiguranje je bilo državno. U takvim okolnostima nije se ni postavljalo pitanje politike
plasmana. Iako je struktura nosioca osiguranja bila sasvim izmenjena 1962. godine, najveći deo
sredstava tj sredstva rezerve sigurnosti su se smatrala centralnim depozitima. Ta sredstva se nisu
mogla ukamaćivati niti ulagati kod banke kao oročeni depoziti, pa nije ni postojala mogućnost
vođenja politike plasmana. Što se tiče sredstava matematičke rezerve bilo je propisano da se
banke na matamatičke rezerve obavezne da plaćaju kamatu od 5%, ali se u praksi dešavalo da su
osiguravajući zavodi ostvarivali kamatu manju od 5%.
Nije bilo nikakve kamate na sredstvima rezervi tehničke premije osiguranja koja je držana na
žiro-računima kod banaka. Sledeća promena je nastala 1967. godine kada je donet Zakon o
osnovama sistema osiguranja imovine i lica, kojim tadašnje zajednice osiguranja nisu mogle
direktno da plasiraju svoja sredstva nego su mogle da ih deponuju kod finansijskih
organizacija.10 Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica donet 1976. godien, je bio
veoma siromašan po pitanju odredaba o plasmanu sredstava koja se formiraju u osiguranju.
Sredstva su se mogla ulagati ili deponovati kod finansisjkih organizacija, ili da se udružuju.
Godine 1990. donet je Zakon o osnovama sistema osiguranja imovine i lica, kojm se predviđa da
organizacija za osiguranje može deponovati sredstva u banci, Poštanskoj štedionici ili drugoj
finansijskoj organizaciji, može ulagati u hartije od vrednosti, nepokretnosti i druge oblike
imovine.
Današnje uslove i način obavljanja delatnosti osiguranja u Republici Srbiji uredjuje i bliže
propisuje Zakon o osiguranju
7
(skraćeno „ZOS“). Usvajanjem predmetnog zakona desile su se
7
Dostupno na:
https://www.nbs.rs/internet/latinica/20/zakoni/osig_osiguranje_2014.pdf
