Osnovi sociologije

 NAUKA
Nauka je svojevrsno racionalno-iskustveno saznavanje istine o svetu. Da bi se definisala nauka potrebno je odrediti njen najbliži rodni pojam, a za to postoji bar pet mogućnosti:
1. ljudsko saznanje
2. duhovna tvorevina
3. društvena svest
4. društvena delatnost
5. saznajna delatnost
1. Ako nauku definišemo kao vrstu ljudskog saznanja onda je osnovni (imanentni) cilj nauke saznavanje istine. Time se otvaraju gnoseoepistemiološka pitanja odnosa nauke i drugih vidova ljudskog saznanja (gnoseologija-teorija ljudskog saznanja, epistemologija-teorija naučnog saznanja), kao i ontološke (bavi se bićem) , gnoseološke i aksiološke (vrednosne) pretpostavke, kada je filozofija ili filozofija nauke u pitanju.Naučnici polaze od pretpostavke da svet postoji u da se istina o njemu može saznati.

2. Ako nauku definišemo kao duhovnu tvorevinu ili duhovno stvaralaštvo, time se nauka smešta u svet simboličkog značenja, duhovnu kulturu ili kulturu u užem smislu, kulturno stvaralaštvo. Moramo znati da postoje sledeće duhovne tvorevine, prema Radomiru Lukiću:

•  društvena otkrića
•  društveno stvaralaštvo
•  društvena pravila

Društvena otkrića otkrivaju svet onakav kakav on jeste. Ovde spada ideologija, religija i filozofija. Svaki naučnik teži ka saznavanju istine. To zahteva mukotrpni rad, mada nam se ponekad čini da naučna otkrića dolaze iznenada i neočekivano. U retkim trenucima, kada naučnik iznađe rešenje, tada se naučno stvaralaštvo zaista približi umetničkom delu.
U društveno stvaralaštvo spada stvaranje vrednosti i umetnost.Osnovna vrednost u umetnosti je lepo kao estetski doživljaj, a ne istina kao racionalna kategorija. Umetnost takođe ima saznajnih elemenata (pa je po tome slična nauci), ali je umetnička istina, za razliku od naučne istine, suviše emotivna i intuitivna. Umetnička istina je logika srca, a ne logika razuma ( Blez Paskal). Bez obzira na to, umetnost ipak može dati doprinos nauci. Društvena pravila su razni društveni propisi (pravni, moralni, zakonski itd).Društvena pravila su normativni iskazi, a naučna pravila su indikativni iskazi. To znači da društvena pravila, kao normativni iskazi, propisuju ono što bi trebalo (što bi valjalo) da bude, a naučna pravila, kao indikativni iskazi, tvrde ono što jeste.
Naučni zakon (pravila) se otkrivaju, a društvena pravila se donose (na primer, zakon se donosi).3. Ako nauku definišemo kao oblik društvene svesti, onda je nauka društveni proizvod.
Karl Marks je isticao da nauka nema klasni karakter i da ona izražava opšti interes. U slučaju da nauka izražava neki posebni (a ne opšti) interes, onda je reč o ideološkom iskrivljavanju nauke. Marks smatra da je naučna istina opšta istina i da pripada svima, a ne pojedincu. Pa ipak, društvena svest ne može biti rodni pojam za nauku. Društvena svest je preširok pojam, jer obuhvata razne difuzne elemente kao što su misli, volja i osećanja. Istovremeno, društvena svest je i preuzak pojam, jer nauka nije samo društvena svest, već i društvena delatnost