2
2
1.1.2 Ostali oblici svojine u našem pravu......................................................................................................5
1.1.3 Sloboda vlasničkog odlučivanja i ekonomska motivacija……………………………………………………..............5
1.2 Ekonomska motivacija…………………………………………………………………………………………………………………….5
1.3 Sistem donošenja odluka .....................................................................................................................7
1.3.1. Izgradnja efikasnog sistema za donošenje odluka..........................…………………………………………………8
1.4. Koordinacioni mehanizam- nastanak, mogućnosti i granice..................................................................9
1.4.1. Koegzistencije spontanog poretka i svesne koordinacije....................................................................9
1.5 Zaključak………………………………………………………………………………………………………………………………………….12
1.6. Literatura ...........................................................................................................................................13
1.0 Uvod
Privredni sistem je mehanizam koji povezuje prirodne resurse, radnu snagu, tehnologiju i
neophodne preduzetničke i menadžerske sposobnosti. Iako privredni sistem jedne zemlje
predstavlja rezultat političke odluke, on je takođe, i to u još većoj meri, rezultat istorijskog
iskustva koje vremenom prerasta u nacionalnu kulturu.
Privredni sistem predstavlja skup institucija i mehanizama kojima se, relativno trajno, na
duži rok reguliše proces društvene reprodukcije.
Privredni sistem čini ambijentalni okvir u okviru koga privreda posmatrane zemlje
funkcioniše, raste i razvija se.
Privredni sistem je krajnje kompleksan fenomen koga odlikuje veći broj privredno-
sistemskih odrednica (atributa) u zavisnosti od čije prirode i karakteristika se pojedini
privredni sistemi međusobno razlikuju.
4
4
1.1.1 Pojavni oblici svojine
Postoje posebni oblici prava privatne svojine:
-Pravo susvojine;
-Pravo zajedničke svojine;
-Pravo etažne svojine.
1.Pravo susvojine
Susvojina se javlja ukoliko nad jednom stvari postoji više nosilaca prava svojine i svaki od njih
je nosilac vlasničkog dela prema kojima se određuje udeo suvlasnika u vršenju svih prava
svojine. Svaki od suvlasnika samostalno raspolaže svojim delom. Za odlučivanje je bitan odnos
suvlasničkih dobara. Za poslove redovnog upravljanja dovoljna je saglasnost suvlasnika čiji udeli
čine više od ½ vrednosti stvari, a za poslove vanrednog upravljanja potrebna je saglasnost svih
suvlasnika.
2.Pravo zajedničke svojine
Pravo svojine na zajedničkoj imovini (stvari) pripada životnoj zajednici, a ne pojedinim
članovima. Zajedničari učestvuju bez utvrđivanja njihovih pojedinačnih udela, svoja ovlašćenja
vrše zajedno ili putem predstavljanja (jedan u ime svih) i ne mogu individualno raspolagati
proporcionalnim delovima svojine. Oblici zajedničke svojine su svojina kućnih zadruga i bračna
tekovina.
3.Pravo etažne svojine
Etažna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnim delovima
zgrade, s kojim su neraskidivo povezana određena prava zajedničkim delovima zgrade i na
zemljištu na kome je zgrada podignuta.
1.1.2 Ostali oblici svojine u našem pravu
-Državna svojina
-Društvena svojina
-Zadružna svojina
-Državna svojina je u savremenim uslovima ograničena na ona dobra koja treba da pruže servis
svim gradjanima, dakle, u saglasnosti je sa savremenom ulogom države. U tom smislu, veća
direktivnost i selektivnost državnog regulisanja, ugrožavala bi deformisala privatno–
kapitalističke odnose. Kontrola monopola koja se u većini država sprovodi, uglavnom se od
strane privatnih vlasnika reguliše internacionalizacijom i globalizacijom aktivnosti.
-Društvena svojina izražava odgovarajući društveni odnos u prisvajanju ekonomskih vrednosti u
procesu proizvodnje. Ona je oblik nesvojinskog shvatanja svojine, koji negira postojanje titulara
svojine, Titulara predstavlja celo društvo (formalno). Ova svojina uvek je poverena nekom na
korišćenje i ti isti postaju korisnici (vršioci) prava svojine.
-Zadružna svojina je ona koju čine stvari, sredstva i udeli zadrugara koje oni unose u zadrugu,
kao i sredstva ostvarena prilikom poslovanja i sredstava stečenih na druge načine (donacije).
