Pedagoške teorije

UVOD

Džon Lok, engleski filozof i pedagog, po filozofskoj orijentaciji materijalista, a u teoriji saznanja racionalista. On je bio jedan od prvih predstavnika pedagogije novog vremena, začetnik građanske pedagogije sa delom „Misli o vaspitanju“. Džon Lok u centar svojih interesovanja stavlja pitanja porodičnog vaspitanja u razvijanju ličnosti. Pridržavao se načela da u razumu nema ništa što predhodno nije prošlo kroz čula. Sve ideje, čitava naša svest, nastala je putem čula i pojedinačnog iskustva. Predstavnik je empirističke teorije o faktorima razvoja ličnosti, po kojoj razvitak svake ličnosti zavisi od spoljašnjih uticaja, od iskustva. Stavljao je porodično vaspitanje iznad školskog i preporučivao da deca viših staleža ne treba da idu u škole da se ne bi mešala sa drugom decom iz nižih staleža.
Na njegovu filozofsku orijentaciju na najveći uticaj ostvarili su Bekon i Dekart. U razvoju ličnosti Lok je pridavao veliku ulogu vaspitanju. Po Loku najveći ideal čoveka je postizanje lične sreće. Zbog toga on i cilj vaspitanja definiše kao vaspitanje džentlmena, tj. Čoveka koji će posedovati zdrav razum i smisao za praktične potrebe. U vaspitanju čoveka Lok polazi od prirodne zakonitosti da svi ljudi nemaju jednake sklonosti i sposobnosti. On smatra da se celokupni proces učenja može pretvoriti u igru i zabavu i da decu kroz te aktivnosti možemo navesti da zavole učenje. Po Loku radoznalost se može podsticati i razvijati.

FILOZOFIJA VASPITANJA DŽONA LOKA

Lok se smatra otkrivačem teorije saznanja kao posebne filozofske discipline koju naziva gnoseologija. Prema Lokovoj definiciji gnoseologija proučava poreklo, izvesnost i domet ljudskih saznanja. Po tome dete se rađa bez urođenih ideja, kao neispisana ploča – „tabula raza“ i vaspitanjem se osposabljava za saznavanje spoljašnjeg sveta. Za razvoj novih pedagoških teorija posebno su značajna Lokova shvatanja pedagoških sistema. Novi pedagoški sistem Džon Lok pokušava teorijski zasnovati na individualnom vaspitanju. On je smatrao da je individualno jedino valjano vaspitanje, pa su teorije o kolektivnom vaspitanju neprihvatljive. Lok razlikuje tri vrste vaspitanja, a to su intelektualno, telesno i moralno. Prema njegovom shvatanju u školi treba izučavati čitanje i pisanje, maternji jezik, a kasnije i latinski, aritmetiku, geometriju, osnove anatomije i istoriju, etiku i dr. Lok se smatra prvim utemeljivačem teorije fizičkog vaspitanja, čija je osnova odrednica „u zdravom telu, zdrav duh“.
Imao je negativan stav prema svim kaznama, a posebno prema fizičkim kaznama za koje drži da su ropske stege i da stvaraju ropski duh. Jedini izuzetak čini samo u jednom slučaju, zbog kojeg deca treba da dobiju batine, a to je tvrdoglavost ili nepokornost.
Delo u kome Džon Lok najpotpunije izlaže svoje učenje o vaspitanju nosi naziv „Misli o vaspitanju“ koje je nastalo kao rezultat prepiske koju je inicirao Edvard Klark obrativši se Loku kao svom prijatelju sa molbom da mu pomogne oko vaspitanja svog sina. On je jedno vreme živeo u političkoj izolacije u Holandiji, gde je i napisao to delo.  Kao većina tadašnjih umnih ljudi koji su se bavili ovom osetljivom problematikom i Lok je svoju reputaciju dobrog vaspitača stekao i potvrdio u praksi koja je podrazumevala ne samo njegovu savetodavnu ulogu, već i neposredno učešće u rukovođenju vaspitnim procesom dece.
Prema Loku „malo je ljudi koji su sazdani tako da još od rođenja teže snagom svoje prirode svemu onome što je izvanredno“. Upravo zato su takvi duhovi retki, značaj vaspitanja je veoma veliki. Vaspitni uticaj na nežni duh deteta Vaspitni uticaj na nežni duh deteta u ranom uzrastu može značajno odrediti njegov unutrašnji život kao i njegovu spoljnu manifestaciju. Međutim, ponašanje koje je po svojoj spoljašnjoj formi društveno prihvatljivo nije uvek istinska vrlina. Lok polazi od toga da se dete rađa sa osobinama koje kvalifikuju njegov karakter i koje se ne mogu izmeniti iz korena, ali da bi prirodni potencijal postao bolji, neophodno ga je vežbati. Zato pod vaspitanjem podrazumeva skup svih uticaja tj. Jedinstvo karaktera i spoljašnjih okolnosti.