па и наше финансијско тржиште. Пензиони фондови су институционални инвеститори
који обезбеђују појединцима сигурност и стабилност прихода по окончању радног века.
Ова врста финансијског посредника бележи најбржи раст међу институционалним
инвеститорима. Томе су допринели: повећање нивоа животног стандарда и реалних
зарада у већини земаља, продужавање животног века становништва, пореске олакшице
за издвајање у пензионе фондове, итд.

Пензиони фондови обезбеђују средства уплатама запослених, послодаваца,

државе, али све више и активном улогом на финансијском тржишту. Међутим, услед
веома осетљиве функције коју обављају, активности пензионих фондова на
финансијском тржишту су под строгом контролом државе.

1. ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ У ФИНАНСИЈСКОМ СИСТЕМУ

Један од најважнијих подсистема у оквиру привредног система је финансијски

систем. Финансијски систем

је као део привредног система, и сам састављен од више

елемената који омогућују несметан ток финансијских средстава у једној друштвено-
економској заједници. Финансијски систем представља механизам и водич, односно
систем канала којим се врши трансфер финансијских средстава између различитих
група и субјеката у привреди. Обавља огроман број функција у привреди: функцију
штедње, функцију благостања, ликвидносну функцију, кредитну функцију, функцију
плаћања, функцију заштите од ризика, макроекономску функцију, функцију трансфера
ресурса кроз простор и време, обезбеђивање информација, функцију креирања новца.
Најважније особине финансијског система су динамичност, отвореност и комплексност.

Динамичност значи да се у привредном и финансијском систему стално

дешавају промене и појављују нови догађаји који систем доводе у привремена стања
равнотеже и неравнотеже. Финансијски систем није статичан и једном заувек дат.
Савремени финансијски системи су континуелни, односно функционишу 24 часа, 7
дана у недељи и 365 дана у години.

Привреда једне земље мора бити отворена према иностранству, значи

карактеристика отворености тј. да привредни субјекти морају улазити у различите
облике сарадње са субјектима изван граница националне економије. Код финансијског
система та карактеристика је још више изражена, па се стога и говори о глобалном
карактеру финансијског система. То је стога што међународни токови финансијских
средстава и капитала узимају такве размере да је готово незамисливо живети и радити
изоловано од међународне заједнице.

Карактеристика комплексности нам говори да је и сам финансијски систем

састављен из већег броја подсистема. Финансијски система се састоји из комбинације
већег броја институција и учесника (централна банка, пословне банке, штедионице,
штедно кредитне асоцијације, пензиони фондови, инвестициони фондови,
осигуравајућа друштва, посредничке организације), финансијских тржишта (девизно,
тржиште новца, капитала, итд.) и финансијских инструмената (инструменти дуга,
власнички инструменти, дериватни – изведени инструменти).

Преко развијености најважнијих елемената једне земље, може се пратити

развијеност финансијског система:

- Финансијска тржишта
- Финансијски инструменти
- Финансијске институција.

Ерић, Д.,

Финансијска тржишта и инструменти,

Чигоја штампа, Београд, 2003. стр. 8 и 15

један   синоним   –   финансијска   актива.   Реч   је   о   неопипљивој   активи,   чија   вредност
директно   не   зависи   од   вредности   физичких   добара,   већ   представља   права   на   неке
будуће приходе или користи. Ту можемо подразумевати разне новчане и финансијске
инструменте којима се може трговати на финансијским тржиштима. Из рачуноводства
је познато да свака актива мора да има своју пасиву. Отуда, са друге стране посматрано,
постоји   категорија   субјеката   за   које   финансијски   инструменти   представљају
финансијску пасиву. Финансијске инструменте емитују или издају они субјекти који
имају недостатке финансијских средстава или капитала у датом тренутку. Најважније
карактеристике које имају утицаја у процесу одлучивања о алокацији финансијских
средстава су ликвидност, ризик и принос (добит).

Уколико бисмо само набрајали финансијске инструменте најзначајнији би били

следећи: хартије од вредности (као најзаступљенији и најмногобројнији), депозити,
потраживања, финансијска права, жирални новац, девизе и девизни курсеви као и злато
и племенити метали.

Бројне су поделе финансијских инструмената, тако у зависности од начина на

који се преносе разликујемо следеће

- Финансијске инструменте који гласе на доносиоца;
- Финансијски инструменти који се преносе по наредби, а који гласе на име, уз

додатак „по наредби“ испред имена. Наредба се издаје писмено, на полеђини и то је
индосамент;

- Ако се право преноса искључи и то су „ректа“ хартије од вредности. Преносе

се уговорима, а пренос се мора доказивати.

У зависности од приноса који доносе финансијски инструменти се деле на:

- Финансијски инструменти без приноса,
- Финансијски инструменти са фиксним приносом,
- Финансијски инструменти са променљивим приносом.

Према року доспећа разликују се следећи финансијски инструменти:

- Краткорочни,
- Средњорочни,
- Дугорочни и
- Са неодређеним роком доспећа.

Са становишта функционисања финансијских тржишта разликујемо:

- Хартије од вредности које нису финансијски инструменти,
- Робне хартије од вредности,
- Новчане хартије од вредности које служе само као инструмент плаћања,
- Хартије од вредности којима се врши трансфер штедње,

Остојић, С.,

Имплементација тржишта капитала

, МБМ – Плас, Нови Сад, 2001, стр. 100., наведено

према Радмиловић, С.,

Новац, монетарни систем и финансијска тржишта

, у зборнику

Финансијска

тржишта и њихови закони

, Financing центар, Нови Сад, 1997, стр. 57