svaku organizacionu jedinicu i ona obuhvata poslove upravljanja tom jedinicom. Ova
definicija, sa više ili manje prilagođavanja, koristila se dugi niz godina, tretirajući
menadžment kao proces koji omogućava delatnim organizacijama da dostignu svoje
ciljeve planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem svojih resursa.

Analiza velikog broja teoretskih radova na polju menadžmenta upućuje nas na

različite definicije ovog veoma složenog i u različite svrhe, eksploatisanog .

Pod pojmmom menadžmenta se može podrazumevati:



Menadžment kao upravljanje preduzećem;



Menadžment kao upravljanje preko drugih ljudi;



Menadžment kao upravljanje poslovanjem;



Menadžment kao upravljanje poslovnim procesima;



Menadžment kao rukovodstvo preduzeća, itd.

Najveći broj savremenih definicija prikazuje menadžment kao složeni proces

usmeravanja grupe ljudi na izvršavanju određenih poslova i zadataka radi postizanja
unapred utvrđenih, zajedničkih ciljeva, pri čemu ovaj proces obuhvata više različitih
podprocesa, kao što su:

planiranje, organizovanje, kadrovanje, vođenje i kontrola

Rezimirajući razne definicije menadžmenta, moguće je zakqučiti, teoretski i

praktično posmatrano, da menadžment ima trojaku funkciju, odnosno da se pojavljuje u
tri posebna aspekta koja se donekle razlikuju, ali ipak imaju puno zajedničkog.

Prvo, menadžment je posebna naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera,

koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i
društvenim sistemima. Ova disciplina proučava menadžment kao složeni proces sa nizom
podprocesa, i kao grupu ljudi koja radi na upravljanju procesima i sistemima, a takođe
proučava sve pojedinačne upravljačke probleme i fenomene vezane za efikasno
izvršavanje određenih poslova i zadataka.

Drugo, menadžment se posmatra i definiše kao složeni proces upravljanja

određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih
ciljeva. U pitanju je veoma složen proces koji se sastoji od skupa povezanih podprocesa,
kao što je planiranje, organizovanje, kadrovanje, vođenje i kontrola.

Treće, menadžment se može posmatrati i kao posebna grupa ljudi čiji je posao da

upravljaju izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi efikasnog
dostizanja predviđenih, zajedničkih ciljeva. Znači, menadžment se posmatra i kao grupa
ljudi koji imaju ovlašćenja da upravljaju realizacijom određenih poslova i zadataka.

Sam karakter menadžmenta je multidisciplinaran. Može se primeniti na sve tipove
organizacija: privrednih, neprivrednih, neprofitabilnim, profitabilnim, u svim privrednim
sektorima granama, u svim zemljema i različitim društveno-ekonomskim sistemima.

Najčešće se vezuje za preduzeća i njegove poslovne funkcije i za upravljanje

pojedinim privrednim delatnostima i sektorima. Njegov sadržaj predstavlja veoma
složenu problematiku kojoj se obično daje različita žnačenja. Menadžment se može
posmatrati sa aspekta



aktivnosti menadžera u preduzeću,



aktivnosti uprave preduzeca,



kao naučna disciplina koja obuhvata skup različitih znanja iz oblasti
upravljanja, organizovanja, rukovodjenja, odlucivanja i kontrole procesa rada
ljudi,



profesije posebne grupe ljudi koji se bave usmeravanjem i vođenjem poslova
preduzeća,



kao poseban specifičan ekonomski organ preduzeća i drugih organizacija u
drustvu.

1.2. Definisanje menadžmenta

          Mnogi autori su se bavili pokušajem definisanja menadžmenta. Uprkos tome, sve
do današnjeg dana nije postignuta saglasnost o tome šta je menadžment. Najviše su u
upotrebi   dve   definicije:

jedna koja kaže da je

menadžment efikasno korišćenje

raspoloživih resursa i druga koja kaže da je u pitanju proces ili forma rada koja
podrazumeva usmeravanje ljudi, tj. zaposlenih organizacionih članova prema datom
cilju

                   Druga definicija je više u upotrebi, jer upućuje na činjenicu da su poslovi
menadžmenta   relevantni   procesi   kojima   se   zaposleni   usmeravaju   konkretnim
aktivnostima   na   svrhu,   organizacioni   cilj.  Ova   definicija   ukazuje   da   uspeh   u
menadžmentu u velikom sistemu, zavisi od postavljenih ciljeva organizaci u kojoj se
realizuje. Bez obzira šta je cilj organizacije, potrebno je reći da svaki menadžer ostvaruje,
manje ili više, sledeće aktivnosti:

planiranje, organizovanje, vodjenje i kontrola

1.3. Karakteristike menadžmenta

Menadžment predstavlja složenu i interdisciplinarnu naučnu naucnu disciplinu koja
može da se posmatra i analizira sa razlicitih stanovista. U literature se najcesce navode
tri:

ekonoski, organizacioni i socioloski aspekt menadžmenta

(a)

sa ekonomskog aspekta

, menadžment se moze posmatrati kao proizvodni faktor, tj.

poseban resurs (zajedno sa zemljom, kapitalom, radom, znanjem, informacijama,
preduzedništvom i vremenom) koji utice na povećanje produktivnosti i profitabilnosti
preduzeća.

(b)

sa organizacionog aspekta

moderni menadžment se može posmatrati kao sistem

vlasti (ili ovlašćenja koja ima jedna grupa ljudi u realizovanju određenih poslova),
kao sintezu njenjih različitih koncepata (autoritarna, humanistička, parcipativna).

(c)

sa socioloskog aspekta

menadžment predstavlja statusni simbol. Zahvaljujući svom

obrazovanju, znanju, moći i autoritetu (ličnom, stručnom, položajnom) u razvijenim
tržišnim privredama, top menadžeri imenadzeri srednjih nivoa postali su poseban

podjednak značaj za sve nivoe menadžmenta. Tehnička znanja opadaja a konceptualna
se povećavaju sa rastom hijerarhijskog nivoa menadžera. Kod top menadžera najveći
relativni značaj imaju međuljudska i konceptualna znanja, a njajmanji tehnička znanja.
Kod menadžera srednjih nivoa najveći relativni značaj imaju međuljudska znanja, zatim
konceptualna, pa tehnička, dok kod menadžera najnižeg nivoa najveći relativni značaj
imaju međuljudska znanja, na drugom mestu nalaze se tehnička, a na trećem
konceptualna znanja.

1.3.2. Menadžment kao praksa.

Kao praksa menadžment predstavlja delatnost kojom se povezuje, koordinira i

usmerava rad ljudi i drugih resursa organizacijhe, radi efikasnog i efektivnog poslovanja,
odnosno u pravcu realizacije postavljenih ciljeva konkretnog poslovnog i-ili društvenog
sistema. Da bi poslove uspešno obavljali profesionalni menadžeri moraju da poseduju
potrebna znanja i veštine. U početku su, sposobnosti i veštine, sticali kroz praksu. Danas
se sposobnost prvenstveno stiče učenjem kroz obrazovni sistem. Tek kada se ovlada
teorijskim postavkama i znanjima, pretežno intelektualnog karaktera, menadžer u praksi
stiče potrebne veštine iz ove oblasti. To se obično označava kao druga faza sticanja
veđtina   menadžmenta   u   kojoj   menadžer   primenjuje   u   praksi   znanja   stečena   kroz
obrazovni sistem.
          Usvojena teorijska znanja menadžeru predstavlja samo korisno sredstvo za uspešno
rešavanje   praktičnih   problema.   S   obzirom   na   ubrzani   razvoj   nauke   o   menadžmentu,
proširivanje, usložavanje i dinamičnost ekonomskih problema preduzeća u turbulentnom
okruženju i konkurentnom tržistu, sve će manje biti uspešnih top-menadžera koje će
svoje veštine sticati isključivo u praksi.

1.3.3. Menadžment kao profesija

Sa razvojem upravljanja od vlasništva krajem XIX veka, menadžment je počeo

da   se   razvija   kao   posebna   profesija   ili   zanimanje   jedne   grupe   ljudi   koja   se   bavi
upravljanjem   preduzećima,   i   drugim   organizacijama,   zahvaljujući   svome   znanju,
veštinama i sposobnostima, a ne vlasništvu. Velike svetske kompanije odavno ne vode
njihovi vlasnici, već to čine unajmljeni stručnjaci, profesionalci za menadžment, koji su
od vlasnika ovlašćeni da vode preduzeće. Menadžeri su odgovorni za postavljanje ciljeva
preduzeća i donošenje odluka za njegovo ostvarivanje, odnosno odgovorni su za rezultate
poslovanja,   za   opstanak,   rast   i   razvoj   preduzeća.   U   savremenim   preduzećima
predstavljaju osnovnu predpostavku i uslov uspešnog poslovanja.

2. PLANIRANJE