Филозофски факултет у Приштини са привременим 

седиштем у Косовској Митровици

Семинарски рад из предмета Општа Социологија

Тема: 

Пол и род

Студент:

 Ментор:

Јована Савић

    Снежана Попић

1

Пол и род

Садржај

Увод.................................................................................................................................................2

Полне и родне разлике..................................................................................................................3

Становишта о родној неједнакости..............................................................................................4

Функционалистички приступи................................................................................................. 4

Феминистички приступ.............................................................................................................5

Људска сексуалност.......................................................................................................................6

Хомосексуалност.......................................................................................................................7

Проституција..............................................................................................................................7

Анализа истраживања „родно заснивано насиље“ центра за студије рода и политике..........8

Закључак....................................................................................................................................... 12

Литература....................................................................................................................................13

background image

3

Пол и род

Полне и родне разлике

„Разлика   између   пола   и   рода   фундаментална   је   по   свом   каракверу,   јер   многе 

разлике између мушкараца и жена нису биолошке по пореклу. Поједини аутори тврде да 

аспекти биологије човека – од хормона и хромозома до величине мозга и генетике – могу 

могу бити разлог урођених разлика у понашању између мушкараца и жена. Ове разлике 

могу се уочити у свим културама, што подразумева да су природни фактори узрок родне 

неједнакости   која   карактерише   већину   друштва.   Такви   истраживачи   вероватно   ће 

истицати чињеницу да су на пример, у већини друштва, мушкарци ти који иду у рат и лов.  

Ово свакако показује да мушкарци поседују склоност ка агресивности која је биолошки 

узрокована, а коју не поседују жене. На пример, у највећем броју култура већина жена 

проводи велики део живота проводи у одгајању деце, па не може ни да учестује у лови или 

рату“. (Gidens, 2007, стр. 117.).

Други   пут   ка   разумевању   порекла   родних   разлика   јесте   проучавање   родне 

социализације,   учења   родних   улога   помоћу   социјалних   агенса.   Такав   приступ   прави 

разлику између биолошког пола и друштвеног рода –дете се рађа полом, а развија род. 

Родне   разлике   нису   биолошки   предодређене,   оне   су   културолошки   продуковане. 

Поборници   теорија   о   родној   социализацији   нарочито   су   били   функционалисти,   који 

сматрају да дечаци и девојчице уче „полне улоге“ и стичу мушке и женске идентитете – 

мушкост и женскост – које их прате. У овом процесу, деца се руководе позитивним и 

негативним санкцијама, то јест силама које се примањују у друштву за награђивања или 

спречавања понашања. 

Последњих година све већи број социолого критикује теорије о социјализацији и 

родним   улогама.   Уместо   да   пол   сматрају   биолошки   одређеним,   а   род   културолошки 

научним,   они   тврде   да   и   пол   и   род   треба   сматрати   друштвено   конструисаним 

производима,   Не   само   да   је   род   искључиво   друштвени   производ   који   нема   чврсту 

„суштину“, него и само људско тело подлеже друштвеним силама које га на различите 

начине обликују и мењају. Теоретичари који верују у друштвену конструкцију пола и рода 

одбацују   сваку   биолошку   заснованост   родних   разлика.   Они   сматрају   да   се   родни 

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti