Politička ekonomija

1. MATERIJALNA PROIZVODNJA USLOV OPSTANKA LJUDSKOG DRUŠTVA
MAT PROIZ je proces u kome čovek uzima od prirode predmete i prilagođava ih svojim potrebama. Proiz je određena dvojako: proiz određenog predmeta – govori da je reč o proiz konkretnih proiz iz šarolikog robnog sveta, i istorijski određena – nema proiz van istorije; bitna je razlika između proiz u robovlasničkom periodu razvoja ljudske istorije u odnosu na period razvijenog kapitalizma.
Razlikujemo tehničku i društvenu stranu proiz. Tehničku u smislu tehničko-tehnoloških postupaka za proiz određ proiz, npr poznavanje robe, i društvena u smislu identifikacije načina sarednje ljudi u procesu materijalne proiz.
ČINIOCI procesa rada:

• Svrsishodna delatnost ili sam rad – delatnost radi izrađivanja upotrebnih vred, prisvajanja prirodnih stvari za ljudske potrebe, opšti uslov za razmenu materije među čovekom i prirodom, prirodni uslov za život ljudi. Rad je subjektivni faktor društvene proiz. Čovek je taj faktor koji uz pomoć sredstava za rad transformiše predmete rada, menja njihov oblik, a ta promena se unapred predstavlja kao svrha.
• Predmet rada – predstvalja onaj momenat procesa rada na koji se deluje u procesu proiz, u kome čovek menja prirodu prilagođavajući je svojim potrebama. Razlikujemo sirovine od predmeta rada. Svaka sirovina jeste predmet rada, ali svaki predmet rada nije sirovina. Sirovina je rezultat učinjenog čovekovog rada.
• Sred za rad–radnik stavlja između sebe i pred rada proizvod novu upotrebnu vred. Predstavlja objekt uslov proiz.

Sred za rad i predmet rada su sred za proizvodnju, a sam rad predstavljaproizvodni rad.
Dok neka upotrebna vred izlazi iz procesa rada kao proizvod, dr upotrebne vred tj proiz ranijih procesa rada ulaze u nju kao sredstva pa kazemo da su proizvodi ujedno i rezultat rada i uslov za proces rada.
Da bi se pojedinac tj celo društvo reprodukovalo potrebno je proiz dobra trošiti u smislu zadovoljenja potreba. Potrošnja se javlja kao uslov ponovne proiz.Potrošnju čiji je rezultat proiz novih proiz nazivamo proizvodnapotroš, a potroš čiji je rezultat reprodukovana rad snaga zovemo individual potrošnj. Potroš je i rezultat proiz i uslov proiz.
Podela rada se ogleda u stanju gde pojedinac ne proiz sve proiz potrebne za zadovoljenje svih svojih potreba već do potrebnih proiz dolazi putem razmene. Ona govori koje proiz ćemo kupovati plaćajući cenu.
Raspodela pokazuje udeo pojedinca ili društvene grupe u potroš narodnog dohotka. Ona daje odg na pitanje koliko proiz možemo kupiti obavljajući proces razmene.Raspodela se predstavlja kao posrednik između proiz i potroš.

2. PROIZVODNOST I INTENZIVNOST RADA
PROIZ SNAGA RADA se def kao stvaralačka sposobnost ili stvaralačka moć rada, da se u jedinici vremena porizvede određena količina porizvoda. Veća je proiz snaga rada kada se za dato vreme proiz veća količina proiz. Obrnuto, obrnuto. Produktivnost rada se meri količinom proiz proizvedenih u jedinici vremena, ali i zahtevanim vremenom za proiz jedinice proizvoda.Pri razmatranju produktivnosti rada treba imati na umu da promene u proiz snazi rada nemaju za pretpostavku promene u utrošku radne snage.
Ako se za 10h rada proiz 10 jedinica upotrebnih vred, pri dvostruko većoj proiz snazi rada poizvešće se 20 jed upotreb vred. Ukupna vred od 10h je ista i pri obimu proiz od 10 jed i pri obimu proiz od 20 jed upotreb vred. Ono što se menja jeste vreme zahtevano za proizvodnju jed proiz.
U sl date proiz snage rada vred po jed proiz je 1h rada, a u sl opšteg udvostručavanja proiz snage rada vred je pala na ½ h. Logički sledi da proiz snaga rada i količ proiz stoje u direktnoj srazmeri, dok zavisnost produktivnosti rada i vremena po jed proiz je obrnuto srazmerna.
INTENZIVNOST RADA predst stepen trošenja radne snage u jed vremena. Vaća intenzivnost rada ima za posledicu veći obim proiz, ali taj povećani obim proiz je posledica povećanog stepena trošenja radne snage u jed vremena.
Udvostručiti intenzivnost rada znači za 10h proizvesti ne 10 jed već dva puta više. U ovom rastu intenzivnosti rada i obima proiz može postojati pravilan odnos u kretanju, ali se može dogoditi da posledica dvostruko veće intenzivnosti rada nema za rezultat povećanje obima proiz na 20 jed, već da raste sporije npr 16 jed. Proizilazi da postoje fizičke granice rasta intenzivnosti rada, koje kada se dostignu, imaju za rezultat nesrazmerno veći stepen trošenja radne snage u odnosu na obim proizvodnje.
Između produkt i intenziv rada postoji formalna sličnost,jer rezultat porasta i produkt i intenziv je rast obima proiz. Suštinska razlika je u promenama vred proiz. Posledica rasta produkt je uvek obaranje vred po jed proiz, dok rast intenziv, ako su promene u intenzivnosti i obimu proiz proporcionalni ima za rezultat nepromenjenu vred po jed proiz, a ukoliko nisu proporcionalne tj ako intenziv raste brže od rasta obima proiz vred po jed proiz raste.