UNIVERZITET U NIŠU
MEDICINSKI FAKULTET NIŠ
SEMINARSKI RAD
Nastavni predmet:
Psihologija
Tema rada:
Poremećaj raspoloženja
Predmetni nastavnik:
Studenti:
Prof. dr Miodrag Stanković
Miljana Mihajlović, 1436T
Aleksandara Stanojev, 1327T
Niš, 2017.
4
1. Depresija
Svi smo mi tužni s vremena na vreme. Tuga je važan deo naših života. Ona nam
pomaže da shvatimo naš unutrašnji svet, da razumemo druge ljude, obogaćuje nas i daje
smisao našim životima. 'Normalna' tuga dolazi sa neizbežnim gubicima i frustracijama
svakodnevnog života. Nasuprot njoj, oni faktori koji karakterišu depresiju kao bolest su:
težina, trajanje i stepen onesposobljenosti koji ta depresija može da prouzrokuje.
Depresija varira od blage do one koja je pretnja životu. Neke blage epizode depresije
mogu da se razreše vremenom, menjanjem stila života ili traženjem podrške od bliskih ljudi.
Ipak, depresija je ozbiljna bolest koja parališe i snažno utiče na to kako se osećate,
kako mislite i na kraju kako se ponašate. Depresija bez odgovarajućeg tretmana može da traje
godinama i može da prouzrokuje permanentan invaliditet. To je bolan i stresan poremecaj i
teško se može prevazići bez pomoći spolja. Nikakvo 'prisabiranje', odlučnost, pozitivni
razgovori sa sobom, ljubav ili podrška ne mogu tada podići taman veo depresije. Takva
depresija je bolest i ona zahteva lečenje.
4
Svaka osoba depresiju doživljava na sopstveni način. Bez obzira na to, na ovde
navedene znake ili simptome se ljudi obično žale, pa se zbog toga oni koriste u
dijagnosticiranju depresije.
1.1. Znaci i simptomi depresije
Fizičke smetnje
Promena apetita - koja rezultira gubitkom ili povećanjem telesne težine.
Smetnje pri spavanju - otežano padanje u san, isprekidan san ili predugo
spavanje.
San, kad ga ima, ne okrepljuje. Lošije se osećate ujutru nego uveče.
Smanjena energija sa osećanjem slabosti i fizičkog umora.
Neki ljudi osećaju agitiranost, uznemirenost i osećaju potrebu da se stalno
kreću.
Fantomski bolovi, glavobolje, bolovi u mišićima, bez jasnog fizičkog uzroka.
Smetnje u varenju - zatvor.
Promene u mišljenju
4
Milojević Apostolović, Biljana (2012). Psihologija. Novi Logos. str. 58.
5
Misli su usporene, razmišljanje, koncentracija i pamćenje su otežani.
Donošenje odluka je teško i često se izbegava.
Opsesivne ruminacije, osećaj nadolazeće i neizbežne katastrofe.
Preobuzetost sopstvenim greškama ili manama.
Gruba samokritičnost sa preteranim i bezrazložnim samoosuđivanjem.
U nekim ekstremnim slučajevima može se izgubiti dodir sa realnošću, čuju se
glasovi (halucinacije) ili se mogu imati čudne fikcije ili sumanute ideje.
Stalne misli o smrti, samoubistvu ili namerama o samopovređivanju.
Promene u osećanjima
Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile izvor zadovoljstva.
Smanjeni interes i uživanje u seksu.
Osećanja bezvrednosti, beznađa i jake krivice.
Otupljivanje ili odsustvo osećanja.
Osećaj nadolazeće velike katastrofe.
Gubitak samopoštovanja.
Osećanje tuge, osećanje kao "biti na dnu".
Neobjašnjivo plakanje bez ikakavog vidljivog razloga.
Razdražljivost, nestrpljivost, bes i agresivna osećanja.
Promene u ponašanju
Povlačenje iz društevnih, radnih i zabavnih aktivnosti.
Izbegavanje donošenja odluka.
Zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, oko kuće, plaćanje računa.
Smanjenje fizičkih aktivnosti i vežbi.
Smanjena briga o sebi što se odražava na jelo i ličnu higijenu.
Povećana upotreba alokohola, lekova prepisanih od strane lekara ili
samoinicijativno uzimanih, kao i uličnih droga.
Ako vi ili neko koga volite oseća simptome depresije svakodnevno i tako duže od dve
nedelje odmah kontaktirajte lekara. Važno je ne pokušavati da se dijagnoza uspostavi
samostalno ili čekati da depresija prođe sama od sebe. Pažljiv medicinski pregled je izuzetno
važan da bi se isključili drugi potencijalni razlozi za to kako se osećate, da bi se postavila
tačna dijagnoza i počelo sa programom lečenja koji će vam pomoći da se bolje osećate.
