Porezi

Uvod

Od kada postoji država postoji i potreba da se ona finansira. Način njenog finansiranja se veoma menjao tokom vremena. U ovom radu pažnju ćemo usmeriti na Poreze kao vid redovnog prihoda države.
U starija vremena (antika i srednji vek), porezi su bili manje važni nego danas, a država i vladalac više su se oslanjali na prihode od krunske zemlje i rudnika plemenitih metala, koji su se nalazili u vladaočevoj svojini. Vladalac je, kao vlasnik svega postojećeg, koristio i rad podanika za svoje i državne potrebe, a bez oporezivanja. Snažnije države naplaćivale su tribut od pokorenih država. Ipak, i tada su postojali izvesni porezi, odnosno dažbine. U Egiptu se pominju porez na ulje za kuvanje i glavarina, u Grčkoj carina i glavarina na robove i strance, u Rimu glavarina u ranijem periodu, a kasnije porez na nasleđe i na promet (žito, so), kao i carina.
Pojava i rast mnogih poreza čvrsto je vezana za ratove i potrebu koju oni donose da se u kratkom roku znatno poveća državni prihod. Tako je prvi porez na dohodak građana uveden u Engleskoj 1799. godine kako bi se finansirao rat sa Napoleonom. I kasnije su skokovi u oporezivanju rezultat ratova (na primer, I i II svetskog), posle kojih poreski teret nije u potpunosti vraćan na pređašnji nivo.
Progresivan porez na dohodak uveden je prvi put u Pruskoj 1853, a zatim u drugim zemljama (Britanija 1907, SAD 1913, Francuska 1917).U Engleskoj je u srednjem veku naplaćivan porez i za svaki prozor na zgradi. Poreski obveznici su zato zaziđivali prozore da bi plaćali manji porez. Posledica takve poreske politike se i danas može videti na nekim zgradama u Londonu.

1.Definicija i karakteristike

Teorija poreza nije važna samo po tome što ispituje najglavniji izvor sredstava javnopravnih tela nego i po tome što porez predstavlja najsloženiju instituciju u finansijama, sa čijom suštinom su vezani mnogi problemi političke, ekonomske i pravne prirode u društvu. Izučavanje poreza pokreće masu pitanja koja finansijska nauka treba da pruži odgovor.
Suština poreza se ogleda u sledećim iskazima: kojim se argumentima pravda ustanova poreza; kako ćemo porez učiniti što je moguće više pravničkom ustanovom i na koji način će porez postati finansijski efikasniji i ekonomski racionalniji; ima li kakve posledice u društvu uvodjenje poreza i da li je porez samo fiskalni instrument, ili se država može njime koristiti za postizanje svojih intervencionističkih ciljeva na ekonomskom, socijalnom ili političkom planu.
U definisanju pojma poreza mnogo autora je uzelo učešće, prema poznatom nemačkom profesoru Ebergu, porezi su “ u cilju podmirivanja javnih rashoda , u načelu novčana davanja državi i ostalim javnopravnim telima, koja ova, jednostrano im utrvdjujući način i visinu, naplaćuju silom svog autoriteta, ne dajući u naknadu nikakvu posebnu protivuslugu”. Čuvena je definicija poreza koju je dao profesor Žez: “ Porez je primanje u novcu dobijeno od pojedinaca putem vlasti, konačno i bez protivčinjenja u svrhu podmirivanja javnih potreba”
Italijanski profesor Flora kaže: “ Porez je individualna kvota u troškovima proizvodnje javnih usluga traženih od stanovništva, prinudno naplaćena od strane javnopravnog tela, iz bogatstva svih njenih pripadnika.”
Profesor Todorović je svojevremeno dao definiciju po kojom se pod porezom podrazumeva “ državni prihod u formi nameta, koji država jednostrano odredjuje i silom svog autoriteta uzima od svih lica koja stoje pod njenom poreskom vlašću: ovaj prihod služi za pokriće državnih potreba, a veličina tog nameta odredjuje se prema poreskoj snazi svakog pojedinog poreskog obveznika”.