Porodicno pravo

19. Različitost polova kao pozitivna pretpostavka za punovažnost braka

Da lica koja sklapaju brak moraju biti različitog pola zakonska je pretpostavka koja izražava biološku komponentu braka u našem pravu. (videti čl.15 P.zakona).
Teško je zamislivo da bi se kod nas brak mogao sklopiti između 2 žene ili 2 muškarca,pošto se postupak odvija pred državnim organima i u strogoj zakonskoj formi. U domaćoj sudskoj i medicinskoj praksi nema zabeleženih slučajeva poništenja braka usled odsustva pretpostavke o različitosti polova osoba koje su sklopile brak. Sporno može biti jedino pitanje da li se brak smatra punovažnim u slučajevima hermafroditizma i transseksualiteta.

–    Hermafroditizam je urođeno stanje dvostrukosti reproduktivne strukture,tako da pol te osobe nije moguće jasno definisati kao isključivo muški ili isključivo ženski. Razlikuju se pravi hermafroditizam i lažni hermafroditizam.
–    Transseksualitet je psihoseksualni poremećaj identiteta,koji se manifestuje tako što ličnost jednog pola istovremeno čvrsto veruje da pripada drugom polu. Brak koji sklopi lice nakon što se podvrglo medicinskoj intervenciji promene pola smatra se punovažnim u većini stranih prava pod uslovom da su ispunjeni određeni uslovi. Obrnuto,ukoliko bi  kod jednog od bračnih drugova naknadnom medicinskom intervencijom,posle sklapanja braka,nastupila promena pola, ne bi se mogla primeniti odredba o nedostatku pretpostavke za punovažnost braka,već bi se moglo govoriti samo o postojanju razloga za prestanak braka. Dakle, sve pretpostavke za punovažnost braka,pa i različitost polova budućih bračnih drugova,ocenjuju se prema postojećem stanju u momentu sklapanja braka.

 
20. Saglasna izjava volja kao pozitivna pretpostavka za punovažnost braka

Druga bitna pretpostavka za punovažnost braka jeste saglasna izjava volja budužih supružnika da stupaju u brak. Da bi izjava volje bila pravno relevantna potrebno je da ispunjava nekoliko uslova:
1.    Izjava volje osobe koja sklapa brak treba da bude data rečima koje su izgovorene ili napisane,tj.brak se nikada ne može sklopiti određenim znacima,gestovima ili preduzimanjem neke druge radnje.
2.    Izjava volje o stupanju u brak mora nedvosmisleno i jasno a pokaže postojanje ozbiljne namere za zaključenje braka.
3.    Izjava volje budućih supružnika da stupaju u brak moraju biti date istovremeno. To ne treba shvatiti bukvalno kao potpunu vremensku podudarnost,pošto nije uobičajeno da ljudi govore u istom trenutku. Umesto toga,smatraće se da su izjave date istovremeno ako svoju volju saopštava prvo jedan,a odmah posle njega i drugi verenik. Taj trenutak predstavlja i momenat konstituisanja braka.
4.    Izjava volje o stupanju braka ne sme biti modifikovana uslovom ili rokom. Izjava volje koja bi bila data recimo, pod uslovom da supružnici  neće imati dece u braku ili bi sadržavala rok trajanja braka,stoga, ne bi proizvodila nikakvo pravno dejstvo i na osnovu takve izjave ne bi moglo doći do sklapanja braka.
5.    Izjavu volje o sklapanju braka moraju dati lično verenici,pošto je ugovor o braku specijalan ugovor porodičnog prava za koji je propisana svečana forma koja zahteva prisustvo oba buduća bračna druga. Izuzetno  samo ako postoje opravdani razlozi (npr.teška zarazna bolest, boravak u udaljenom kraju sveta,izdržavanje kazne zatvora u inostranstvu itd) može se dozvoliti sklapanje braka u prisustvu samo jednog supružnika i punomoćnika drugog supružnika.
Punomoćje mora imati sledeće karakteristike:
a)    obavezno treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu,punomoćniku i licu sa kojim se preko punomoćnika sklapa brak.
b)    Punomoćje treba da bude overeno
c)    Punomoćje treba da bude specijalno izdato samo u svrhu sklapanja braka
d)    U punomoćju treba da bude naznačen datum njegove overe,kako bi se moglo upotrebiti u okviru vremenskog ograničenja vaćnosti od 90 dana od dana overavanja punomoćja.