Предмет: Теорија система и ризика
Семинарски рад
ПОСЛОВНИ РИЗИК
Ниш, 2017.
Садржај
УВОД..........................................................................................................................................1
1. ПОЈАМ РИЗИКА.................................................................................................................. 2
2. ПОСЛОВНИ РИЗИК.............................................................................................................4
2.1. Преносиви и непреносиви пословни ризици................................................................5
2.2. Анализа пословног ризика..............................................................................................6
3. ПРОЦЕС УПРАВЉАЊА ПОСЛОВНИМ РИЗИКОМ......................................................7
3.1. Процес управљања ризиком према стандарду ИСО 31000.........................................8
3.2. Стабло одлучивања..........................................................................................................9
3.3. Менаџер за ризик и контролу пословног ризика........................................................10
4. ПРИМЕР ПОСЛОВНОГ РИЗИКА НА СЛУЧАЈУ КОМПАНИЈЕ СОСА – COLA......12
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................14
Литература............................................................................................................................... 15
4
1. ПОЈАМ РИЗИКА
Ризик се може посматрати као историјска и економска категорија. Као
историјска категорија, ризик се везује за друштвени развој и све већим сазнањем о
могућој опасности. Као економска категорија, ризик представља могућност појаве
догађаја који може имати или позитиван или негативан утицај, или може бити без
икаквог утицаја на очекивани резултат. Ризици који се разматрају као историјска
категорија једним именом се називају чисти ризици, а ризици који се разматрају као
економска категорија називају се спекулативни ризици.
Термин ризик у европским језицима појавио се крајем петнаестог века. Основне
сфере његове примене биле су морепловство и морска трговина. Првобитно је
означавао опасност која је лађама претила од хридина и стена, затим излагање
опасности, смео подвиг, посао или улог скопчан са опасношћу да пропадне, одступање
у послу чије је дејство умањило резултат тог посла, претрпљени губитак, односно
штету. Увођење овог термина у науку захтевало је и његово прецизније одређење.
Међутим, покушаји дa се да јединствена дефиниција ризика која би била погодна у
свим областима истраживања нису довели до циља. Због тога, у зависности од
теоријских опредељења и истраживачких интересовања, аутори ризик дефинишу на
различите начине.
Према неким дефиницијама у литератури, под ризиком се подразумева:
мера вероватноће да ће се штетне последице по живот, здравље, својину и/или
животну средину јавити као резултат неке одређене опасности (Sage, 1995);
стање у коме постоји могућност штетног одступања у односу на жељени исход
(Vauglan, 1997);
могућност да се потенцијална опасност оствари приликом и у условима коришћења
и/или излагања и могући значај штете (Луковић, 2000);
мера вероватноће настанка технолошких или природних појава које се карактеришу
настанком, формирањем и дејством опасности, као и социјалним, економским,
еколошким и другим врстама губитака и штета (Цхадая, Подосенова, 2008);
ефекат неизвесности на циљеве (ISO Guide 73:2009).
5
“У наведеним дефиницијама ризик, дакле, подразумева могућност настанка
неког непријатног догађаја који има различите видове нежељених последица (нпр.
физичка траума, губитак имовине, приход нижи од очекиваног, губитак ресурса).
Термин „могућност“ претпоставља неизвесност исхода догађаја, те је постојање ризика
непосредно везано за неизвесност. Извесност исхода не подразумева ризик.“
1
Осим неизвесности ризик подразумева и могућност избора, односно постојање
већег броја могућих решења (најмање две варијанте решења, утицаја, акција). Ако не
постоји могућност избора, не може се говорити о ризику. Једно од могућих решења
увек доводи до нежељених последица по људе (нпр. повреда, болест, стрес, смрт), по
материјална добра (нпр. лом, судар, рушење) или природну средину (нпр. загађење,
угроженост врста, деградација природних ресурса).
Међутим, често се термин „ризик“ користи као синоним термина „опасност“, тј.
присутна је тенденција замене ових термина. Термини опасност или ризик замењују се
или чак поистовећују са термином хазард. Због тога је неопходно истаћи разлику међу
њима.
Опасност јесте оно стање система у коме постоји могућност губитка контроле
над материјалним, енергетским и/или информационим токовима у систему и праћена је
појавом и развојем фактора опасности. Уколико је губитак система сигурна последица
појаве, развоја и дистрибуције фактора опасности, не може се говорити о ризику.
“Ризик постоји само уколико постоји изложеност људи/објеката/процеса/
природе деловању фактора опасности, а да притом губитак није неизбежан. Он се
подразумева са одређеном вероватноћом, али исто тако постоји и одређен ниво
вероватноће да до губитка неће доћи.“
2
Стање система које формира или повећава вероватноћу губитка јесте хазард.
Хазард је само она опасност која не може да се избегне. Хазард је инхерентно својство
система, које не подлеже контроли, за разлику од опасности и ризика, којима се може
управљати.
Присутна тенденција поистовећивања термина ризични догађај и хазардни
догађај последица је утицаја хазарда система на вероватноћу ризичног догађаја.
1
www.ef.uns.ac.rs (09.04.2018.)
2
Савић С., Станковић М.,
Теорија система и ризика
, Академска мисао, Београд, 2012. стр.202.
