Povezivanje preduzeća u turizmu

– HORIZONT I VERT. KOPIRATI IZ 162 -187
Dr. Krunoslav Čačić, „POSLOVANJE PREDUZEĆA U TURIZMU

Tržište stvara potrebu poslovnog povezivanja. Ono može da ima razne varijante i to se lako zapaža u praksi. Poslovno povezivanje obuhvata one brojne slučajeve u turizmu, u kojima privredni subjekti ne gube poslovnu samostalnost, a povezuju se kroz odgovarajuće forme u cilju efikasnijeg obavljanja i usklađivanja poslovnih operacija za istog potrošača – turistu.

Prema tome, poslovno povezivanje, pre svega uključuje sve integracione procese i oblike, ali i brojne druge poslovne aktivnosti u navedenom smislu (poslovnu saradnju, poslovna udruženja). Motivi i ciljevi poslovnog povezivanja privrednih subjekata u turizmu mogu da budu različiti – povećanje učešća na tržistu, prodor na nova tržišta, efikasniji prodajni i promocioni nastup, jačanje konkurentske prednosti i drugi.

POVEZIVANJE ZAINTERESOVANIH SUBJEKATA U TURISTIČKOJ DETINACIJI SISTEMA

Pošto se društveni sistemi, kao što je turizam, sastoje od velikog broja elemenata, od (zainteresovanih subjekata) kojih svi imaju vlastite funkcije i ciljeve, veoma je teško pomiriti njihove različite interese i usmeriti ih prema realizovnjau strateških ciljeva celokupnog nacionalnog turističkog sistema.

Organizovanje elemenata sistema omogućuje sistemu da radi u skladu sa svrhom svoga opstanka. Teoretski, stepen organizovanosti elemenata sistema može se kretati između potpunog haosa i apsolutnog organizovanja, (Deželjin, 1987) što u praksi nikada nije slučaj.
Jedan od načina da se poveća stepen povezivanja elemenata sistema je da se celokupni sistem organizuje prema modelu tzv. mrežnih partnerstava (network partnership).

 
MREŽNA PARTNERSTVA

Pojam mrežnih partnerstava proizašao je iz nešto šireg pojma “kooperativna strategija”, koji označava nastojanje organizacije da realizuje svoje ciljeve kroz razne oblike saradnje, kooperacije sa drugim organizacijama umesto konkurencije (Child, Faulkner, 1998).

Iako se teorija kooperativne strategije razvila prvenstveno u industriji, tj. među preduzećima koja se bave raznovrsnom proizvodnjom, ona se može primeniti i u drugim područjima i kroz raznovrsne oblike.

“Mreža” se generalno definiše kao specfični tip odnosa koji povezuje definisanu grupu ljudi, objekata ili događaja (Knoke, Kuklinski, 1991), Naravno različiti tipovi odnosa podrazumevaju različite mreže. Grupe ljudi, objekata i dogadjaja po kojima se mreža definiše nazivaju se “čvorovi “ ili “nodusi”. Zagovornici teorije mreža tvrde da “… jedinstvena mreža može biti pridodata svakom specifičnom problemu ili pitanju. Drugim rečima, postoji onoliko mreža, koliko situacija” (Axelsson, 1992). To upravo i znači da teorija mreža može da se primeni i na turizam.