Pozajmljeni izvori finansiranja

Pozajmljeni izvori finansiranja

UVOD

Potrebe preduzeća za sredstvima su stalne, a visina potrebnih sredstava je uslovljena kako obimom poslovne aktivnosti, tako i brzinom cirkulacije sredstava.
Sopstveni izvori često nisu dovoljni da pokriju potrebe preduzeća pa ono mora koristiti i dodatne pozajnljene izvore.

Sredstva koja potiču iz pozajmljenih izvora stoje na raspolaganju preduzeća, u okviru ugovorom predviđenog roka, a za njihovo korišćenje se plaća naknada u vidu kamate.
Osnovni pozajmljeni izvori su krediti od banaka(Dugoročni i Kratkoročni) i drugih finansijskih institucija, kao i emitovanje kreditnih hartija od vrednosti – obveznica.

U zavisnosti od toga na koji rok se angažuju pozamljena sredstva sve pozajmljene izvore možemo po ročnosti podeliti na dugoročne kredite, kratkoročne kredite i tekuće obaveze.

1.POJAM KREDITA

Krediti su jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje.

Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.

U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. „ U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda¨. „ U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu”.

Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.