Krediti su jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U
uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima
pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile

preteče

savremenih banaka

. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način

otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz
postepeno usavršavanje.

Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom
razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane,
pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da
obezbede razna potrošna dobra.

U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni
karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit
dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu
zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina.
„ U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne
funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema
isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje,
mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se roba lakše realizuje i
smanje zalihe neprodatih proizvoda¨. „ U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava,
nastaje i gasi u novcu”.

Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od
osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba
gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i
predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao
oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita
proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.

1.1. FUNKCIJE KREDITA

Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih regulatora
procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i
povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robnonovčanih odnosa na tržištu. Za
proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu količinu novca pomoću
kredita, već je neophodno da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo mesto. U
politici plasmana, uloga kredita je najvažnija, izmedju ostalog i zbog toga što kredit ima
višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi.

1.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA

Kreditni oblici finansiranja u velikom obimu su zastupljeni u finansiranju tekućih potreba
preduzeća. U uslovima nedostatka finansijskih sredstava za kontinuitet odvijanja procesa
reprodukcije, putem kratkoročnih kredita premošćava se vremenski interval od momenta
prodaje proizvoda do momenta njihove naplate. Medjutim, negativne strane kreditnog
finansiranja ogledaju se u tome što se na ovaj način uvećavaju direktni troškovi poslovanja,
a takodje dolazi i do smanjenja kreditne sposobnosti korisnika kredita i njegove zavisnosti
od davaoca sredstava.
„ Bez obzira što kreditni odnos predstavlja dopunski izvor finansijskog ulaganja, on je još
uvek nužan i ponekad dominantan u finansijskim tokovima subjekata privredjivanja

.¨

1.3. DOKUMENTACIJA POTREBNA ZA DOBIJANJE KREDITA

Privredna društva: DOO, AD KD

1.3.1. STATUSNA DOKUMENTACIJA

Rešenja ili izvod Agencije za privredne registre, sa svim izmenama i dopunama,

PIB broj,

OP obrazac

Depo karton( mogu i druge banke ukoliko ne postoji račun u toj banci)

Odluka o razvrstavanju Pravnog lica,

Lične karte vlasnika i lica ovlašćenog za zastupanje,

Ugovor o prodaji društvenog kapiala (ako je privatizovano preduzeće)

Dr. Kostadin Pušara,