ПОСЛОВНИ И ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
УНИОН „НИКОЛА ТЕСЛА“
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ ХОЛАНДИЈЕ
Професор:
Студент:
Ниш, 2020. година
4
1. Појам и настанак државе
Облику државе који сада познајемо предходила је племенска заједница чије је најважније
својство било сродство и заједничко порекло чланова племена.
Држава, међутим, није природна већ вештачки створена заједница људи. Држава је
историјска категорија. У првобитној заједници, није постојала још никаква организована власт.
Развојем материјалних производних снага, поделом рада и проширењем робне размене као и
формирањем тржишта јављају се први облици садашњих државних облика. Са развојем класа
настаје држава. У 16. веку термин „држава“ је први пут употребио Макијавели.
Држава представља организацију која држи монопол власти у одређеној друштвеној
заједници и стоји на пијадесталу друштва, са циљем заштите друштвеног поретка. Држава је
орган владајуће класе за остварење њених класних интереса.
У сваком класном друштву постоји држава. Држава има следеће карактеристике:
- становници се деле према територији,
- моћ друштва отуђује се од државе,
- опорезивање грађана и стварање фондова ради издржавања државних органа.
3
Према марксистичкој теорији, држава је настала тада и тамо где се друштво поделило на
две непомирљиве класе које се налазе у сталној отвореној борби.
Држава се кроз историју стално развијала и мењала. Постоји велика разноликост
државних структура. Међутим, може се ипак према објективним критеријима извршити
класификација држава.
На основу економско-класне поделе говоримо држава може имати следећа друштвена
уређења: робовласничко, феудално, капиталистичко или социјалистичко. Сваки тип државе
може имати различите облике. Делимо их према организацији врховне власти у држави на
монархију и републику, према односу локалних и централних органа власти на федеративне и
унитарне државе и према политичком носиоцу суверене власти на демократске, олигархске и
аутократске државе. Савремена држава је инструмент класне владавине и она се као таква све
више намеће као регулатор целокупног друштвеног кретања.
3
Извор:
https://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0733/drzava.htm
5
1.1.
Елементи државе
Држава је једна друштвена заједница која се од других друштвених организација разликује
по томе што располаже посебном влашћу, а та је власт према карактеристикама: друштвена,
суверена или присилна. Какав ће облик власти попримити једна држава, зависи од облика
владавине тачније да ли је у питању монархија или република.
Државу чине три основна елемента: територија, становништво и суверенитет.
дефиниција.
Према дефиницији државе као субјекта међународног права дата у члану 1. Међународне
конвенције о правима и обавезама држава, закључена 1933. године у Монтевидеу „држава као
субјект међународног права поседује следеће карактеристике
4
:
- стално становништво,
- одређену територију,
- владу и
- способност да ступа у односе са другим државама.
У погледу територије, држава је територијална организација која врши власт над људима
одређене територије. За државу као заједницу битно је пространство, територија на којој живе
грађани и власт коју врши држава над грађанима те територије.
Територијалност служи и обележавању одређене државе, њеног обима, просторности у
односу на друге државе. Она такође обезбеђује сигурност и безбедност грађана до које границе
се простире власт једне, а од које границе почиње власт друге државе. Према законима државе,
људи усклађују своја понашања.
Државна територија представља простор који обухвата земљишну површину, земљишну
унутрашњост и ваздушни простор . Што се тиче граница, у односу на то како се уговором
граница одређује, разликујемо:
- природне границе
- уговорне границе .
Становништво је један од три елемента државе, јер не може постојати држава без
становништва. Становништво представља персонални елемент државе. Чине га сви људи
настањени на територији конкретне државе, подређени њеној власти и обавезани на поштовање
њених правних норми.
4
М. Димитријевић, М. Симић, С.Ђорђевић
„Увод у право
“, Паневропски Универзитет Апеирон, 2007.
