примарни извор права је судска пракса, која у деругим земљама нема карактер формалних
правних извора, већ су то превасходно закони и подзаконски акти. Основни извори
међународног приватног права у свим земљам су са изузетком оних у којима важи
прецедентно

право-закони.

Постоји

међутим,

неколико

приступа

законском

систематизовању материје међународног приватног права Разликоваћемо у основи два
приступа :

У неким земљама постоје посебни закони(ци) у којима су, ако не у потпуности,

онда барем у највећем делу, садржана правила из области међународног приватног права.
У Европи посебан законик међународном приватном праву имају Албанија, Аустрија,
Азербејџан, Белгија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Чешка, Хрватска, Италија,
Лихтенштајн, Мађарска, Немачка, Пољска, Румунија, Словенија, Турска, Швајцарска.

У другу групу земаља спадају прописи из области међународног приватног права

који  сеналазе  у  разним  законима,  углавном  уз  одговарајуће  материјалноправне  прописе.
Тако  на  пример,  норме  које  решавају  проблеме  који  се  јављају  услед  појаве  елемената
иностраности  у  наследноправним  односима  налазе  се  закони  о  наслеђивању,колизионе
норме  за  меницу  налазе  се  у  меничним  законима  итд.  У  овој  групи  земаља  могле  би  се
издвојити  као  подгрупа  оне  државе  које  у  једном  законику  концентришу  највећи  део
норми  из  области  међународног  приватног  права.  Тај  законик  је,  по  правилу,  грађански
законик, који садржи посебан блок међународно-приватноправних норми и то, најчешће у
свомуводном  или  завршном  делу.  Овај  приступ  је,  на  пример,  прихваћен  у  Алжиру,
Аргенитини, Бразилу, Чилеу, Кини, Литванији, Мексику, Русији, Шпанији.

Општи поглед на изворе међународног приватног права изискује и осврт на земље common
low  система  или  барем  на  две  најзначајније  међу  њима  Уједињено  Краљевство  и  САД.
Главни извори права  у овим земљама дуго је била судска пракса, која и даље има веома
велику  улогу,  али  се  ситуација  постепено  мења.  Земље  common  lаw  система  у  својству
извора  међународног  приватног  права  прихватају  законе,  судске  одлуке  и  правну
доктрину.  Судска  пракса  је  од  значаја  у  процесу  стварања  обичајног  права  и  у  другим

Проф. Др Маријана Дукикић-Мијатовић, „Међународно приватно право“, Правни факултет за

привреду и правосуђе, Нови Сад, 2012. година

Марија Крвавац, „Међународно приватно право“, стр. 48. Косовска Митровица, 2010. година

3 Марија Крвавац, „Међународно приватно право“, стр. 48. Косовска Митровица, 2010.

година