3
Увод
Предмет мог дипломског рада су колективни уговори. Рад сам поделио на седам делова.
Одлучио сам се за ову тему јер сматрам да су колективни уговори суштински део радног
права, чему у прилог говори и чињеница да су као такви регулисани Законом о раду.
Почетак развоја колективних уговора може се наћи у раним фазама индустријске
револуције, као такви, нису одмах постали извор радног права, нити су имали тежину и
улогу у регулисању радних односа. које данас имају. У Републици Србији колективни
уговори су се појавили крајем деветнаестог века. Док свој просперитет доживљавају кроз
развој синдиката који окупљају раднике из различитих делатности, а као њихови
представници се залажу за закључење колективних уговора који ће регулисати права из
радног односа или унапредити постојећа права. Када говоримо о форми колективних
уговора, он мора бити закључен у писаној форми да би био валидан, а синдикати као
представници радника с једне стране и представници послодаваца с друге стране могу се
јавити као странке. У свом раду сам се посебно осврнуо на поступак утврђивања
способности странке за утврђивање репрезентативности за колективно преговарање и
закључивање колективних уговора, што је релативно нов појам у нашем радном праву.
Процес колективног преговарања је изузетно сложен и захтеван у смислу да захтева
изузетно познавање материје и, пре свега, спремност на компромис. Ако се не постигне
договор, нема ни колективног уговора. По договору страна, колективни уговор ступа на
снагу када га потпишу обе стране. Постоји законска обавеза објављивања у Народном
листу. Сама сврха колективних уговора, као што ћемо видети у раду, јесте регулисање
услова рада као што су зараде, радно време итд.
Критеријуми од којих зависи подела колективних уговора су: време на које су
колективни уговори закључени, затим је реч о колективним уговорима закљученим на
одређено и неодређено време или ниво на коме се колективни уговор закључује, онда
имамо индивидуални, грански и национални колективни уговори.
Престанак важења колективног уговора најчешће је протеком времена на које је
колективни уговор закључен или раскидом, док се заштита права из колективног уговора
може остварити тужбом или штрајком.
4
1. ПОЈАМ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
Колективни уговори као правни извори јављају се у области рада у другој половини
деветнаестог века, и представљају уговор који су закључивали представници радника и
послодаваца, који је имао за циљ решавање питања пре свега радног времена, зарада, а
затим и других питања из или сродних. на радни однос, од интереса за раднике и
послодавце.
1.1 Историјски развој колективног уговора:
Колективни уговори су се први пут појавили у раним фазама прве индустријске
револуције. Наводи се да су настали као резултат тржишне привреде и најамног рада.
Развојем синдиката који окупљају раднике из различитих грана, развијају се и
колективни уговори као ефикасан метод којим радници остварују своја права. Синдикати
постају носиоци захтева радника упућених послодавцима. Уколико закључењем
колективних уговора не остваре своје захтјеве, радницима остаје могућност штрајка као
метода притиска на послодавце да прихвате њихове захтјеве закона о раду. И зато је
претпоставка заиста продуктивне улоге колективних уговора постојање права на штрајк.
На почетку свог развоја, колективни уговори нису били препознати као извор права, а
њихово деловање је било само фактичко, а не правно. Истицањем значаја синдиката
повећава се и значај колективних уговора. Појединачне одредбе колективних уговора се
постепено уносе у законе или се о њима доносе посебни закони. Гледајући из данашње
перспективе, колективни уговор има статус тешко замењивог и најбољег могућег
инструмента за регулисање радно-правног односа између радника и послодавца, без
којег је тешко замислити било какав радни однос.
У Србији су се колективни уговори појавили крајем деветнаестог века, док се њихово
склапање проширило тридесетих година двадесетог века, у бившој Југославији. Први
колективни уговор склопљен је у француском граду Лиону 1830. године, али је касније
поништен. Закон из 1919. је први пут у француском праву дао колективним уговорима
сопствено правно значење.
1
1
Багић, Драган (2020): Индустријски односи у Србији, Финеса, Београд, стр. 177 - 199.
6
Само то олакшава радницима и синдикатима да се боре за повољније услове рада и
повољнија права при запошљавању. Послодавци имају користи од ове врсте уговора јер
могу да регулишу односе са радницима на колективном, а не на индивидуалном нивоу.
Осим тога, чињеница да су одредбе усаглашене са обе стране и најчешће садрже тзв
клаузула о социјалном миру. Реч је о одредби којом се радници обавезују да неће ступити
у штрајк о питањима о којима су се договорили за време важења колективног уговора.
1.3 Предмет колективног уговора
Колективни уговори као правни извори представљају карактеристичну врсту уговора.
Колективни уговори не само садржајно-регулишу односе оних субјеката који су их
колективно преговарали и на крају закључили и обавезују их и не само њих, већ и
колективитет који ти преговарачи и потписници представљају.
Управо у томе се манифестује двоструко дејство колективних уговора, с једне стране,
они делују по уговорима који су их закључили, односно синдикати и послодавци, а са
друге стране делују и производе своје ефекте и према радника које представљају
синдикати. Посебност колективних уговора манифестује се у томе што колективни
уговори у свом садржају садрже нормативни и обавезно правни део.
Треба напоменути да постоје и садржаји који као такви не могу бити део колективних
уговора, у случајевима када се колективни уговори склапају под условима који
одговарају онима у слободној тржишној привреди и друштву, тачније условима који
владају у слободној демократији.
Наведени садржаји не могу бити део колективног уговора из разлога што се не поклапају
са инструментима предузетништва и институтом приватне својине. Ту спада и право
управљања производњом, у технолошком и организационом смислу, укључујући
ангажовање потребне радне снаге, утврђивање или прихватање одређених стандарда, сам
послодавац зависи од тога којом делатношћу ће се бавити и колико ће производити, па се
ова питања не могу решавати. део колективног уговора.
3
3
Бејаковић Предраг, Црнкић Тамара, Цвитановић Ирена, Готовац Виктор, Хорватић Лидија, Касунић
Перис Марина, Милковић Дарко, Тадић Илија, Винковић Марио, Жиц Инга (2024): Закон о раду са
коментарима и тумачењима, Креативни центар, Београд, стр. 337 – 372.
