1. Шта је локална самоуправа?
Уставом зајамчено право грађана да посредно или непосредно преко својих изабраних
представника учествују у вођењу јавних послова који су од интереса грађана те јединице локалне
самоуправе. Она је уједно и облик одлучивања и управљања локално заједницом непосредно од
стране становника и преко бираних представничких и других органа те заједнице.
2. Облици територијалне децентрализације?
Постоје два вида територијалне децентрализације:
1) Територијална аутономија – аутономна покрајина;
2) Локална самоуправа.
3. Врсте послова локалне самоуправе
Послови локалне самоуправе могу се поделити на:
1) САМОУПРАВНЕ (послове изворне надлежности) – јесу послови које локална самоуправа
обавља мање или више самостално, где локална самоуправа стоји само под надзором централне
власти. То су послови које локална самоуправа обавља самостално као самоуправно тело и сви
послови спадају у њену властиту надлежност. Послови из овде надлежности показују стварни
степен извршне децентрализације. Овај систем има доста гипкости и већи степен прилагођавања
локалним потребама, у односу на централизацију. Он омогућава да се послови обављају брже и
лакше.
2) ДРЖАВНЕ – јесу послови које локална самоуправа обавља по упуствима државе. У
погледу ових послова локална самоуправа није самостална, већ те послове обавља по упуствима
државне управе и других државних органа (скупштина, влада...). То су послови који спадају у
пренесену надлежност, јер их је држава пренела из своје надлежности у локалну.
4. Заштита локалне самоуправе
Локална самоуправа може се заштити помоћу 2 средства:
1) Стандардна уставно-судска заштита (поступак за оцену уставности) – овим средством за
заштиту локалне самоуправе може се прибавити заштита од повреда Уставом и законом
утврђених права јединица локалне самоуправе које се наносе законом и другим општим
правним актом органа Републике Србије. Поступак се покреће предлогом за оцену уставности и
законитости других прописа и општих аката. Орган одређен статутом јединице локалне
самоуправе може да покрене поступак за оцену уставности и законитости.
2) Жалба Уставном суду – заштита права може се остварити пред Уставним судом а
поступак за заштиту покреће се жалбом коју подноси орган одређен статутом. Јединица локалне
самоуправе мора да изјави жалбу Уставном суду у року од 30 дана од дана достављања
појединачног акта или предузимања радње којима се онемогућује њена надлежност.
5. Централизација
Према стандардном схватању централизам је такав систем организације државе у коме су
доношење одлука и контрола спровођења, у целини или највећим делом, у рукама централних
органа. Ценгралистичке тенденције се огледају у јачању улоге и овлашћења централних органа
неценралним органима. Најчешће се они хијерархијски подређују, уз право централних да
именују и разрешавају функционере и службенике нецентралних органа и врше супституцију
послова из њихове надлежности. Такође, они контролишу законитост и опортуност аката и рада,
док су нецентрални органи дужни да поступају по налозима центра.
6. Децентрализација
Децентрализација је свако слабљење утицаја центра организационог система на делове
тог система. Она значи поравнање вршења надллежности, које иначе припадају свим државним
органима. Децентрализација у свом ужем значењу означава стање или правац кретања, у виду
слабљења утицаја централних у односу на нецентралне органе државне власти. Она је већа ако
се преноси шири круг послова у надлежности нецентралних органа и ако је јача правна
самосталност тих органа у обављању послова из свог целокруга.
7. Деконцентрација
Деконцетрација је организационо начело код кога се обављање послова поверава на
коначно одлучивање подручним органима односно унутрашњим организационим јединицама
централних органа, или, пак, самоуправним органима у пренети делокруг. Дакле,
деконцетрација представља да централни органи оснивају своје подручне органе и они немају
своју самосталност (нпр. управни окрузи).
8. Статут
Највиши правни акт јединице локалне самоуправе јесте статут. Као што је за државу Устав,
за јединицу локалне самоуправе је статут. За статут се често каже да је мали устав. Статутом се
ближе одређују начини, услови и облици вршења права и дужности из своје надлежности те
јединице локалне самоуправе. Њега доноси скупштина и усваја се већином од укупног бр.
одборника.
9. Специфичности градова у односу на општине
Статутом града може се предвидети да се на територији града образују две или више
градских општина. Такође, град у складу са законом, образује комуналну полицију.
10. Јединице локалне самоуправе
1) Општина; 2) Град; 3) Главни град.
11. Подела на монотипске и политипске
Јединице локалне самоуправе истог степена могу бити законом устројене на исти начин и
имати исте надлежности, без обзира на њихову величину, број становника и друге разлике. Тада
постоји монотипска локална самоуправа, и таквом моделу припадају наше општине (које имају
исте надлежности и организују се по истом моделу, независно од разлика у величини, броју
становника и другим елементима). Монотипност локалне самоуправе код нас је донекле
ублажена постојањем градова.
Исто тако, може се омогућити успостављање различитих типова јединица локалне
самоуправе основног система (такав је случај у Немачкој, где се општине могу образовати као
велики градови, обични градови, самосталне општине и општине повезане у управне јединице).
Тада говоримо о политипској локалној самоуправи.
У сваком случају, чини се да би локалној сампуправи требало оставити више простора за
сопствено организовање и да је то боље решење од детаљног законског прописивања структура
и изгледа њених органа.
КОД НАС У РС ЈЕ МОНОТИПСКА ЛОКАЛНА САМОУПРАВА!!!
