NEHAT
Sadrzaj
Uvod…………………………………………………………….…3
Nehat………………………………………………………………4
Pojam netaha………………………………………………………4
Vrste nehata…………………………………………………….....4
Istorijskopravna analiza
nehata……………………………………5
Pretece nehata……………………………………………………..5
Nehat u krivicnim zakonodavstvima robovlasnickih
drzava……...6
Nehat u srpskom i crnogorskom krivicnom
zakonodavstvu………7
Pojam nehta………………………………………………………..7
Psiholoski, kriminoloski i socijalno-eticki aspect
nehata…..7
Klasicna skola……………………………………………………..8
Italijanske skole…………………………………………………...8
Socijalna skola…………………………………………………….8
Neoklasicna skola…………………………………………………8
2
2) Interdisciplinarni ili dopunski metod.
Primena navedenih metoda omogucava stvaranje celovite naucne
koncepcije nehata. Nehat je psiholosko-normativna, krivicnopravna
kategorija koja je u tesnoj vezi sa psiholoskim I krivicnopravnim
pojmovima ponasanje, delatnost, radnja.
Ustanovljeno je dva nacina propisivanja nehata:
1) Propisivanje nehata u Opstem delu zakona,
2) Propisivanje hehata u Posebnom delu zakona.
Zakonska propisanost nehata ima sledece karakteristike:
1) Svi krivicni zakonici sadrze jezicki precizne termineza nehat (gruba
nesmotrenost, gruba neopreznost, laki nemar, lakomisleno,
nemarnost, nepaznja, greska u predostroznosti…)
2) Nehat je laksi oblik krivice;
3) Sa nehatom mogu biti izvrsene samo one inkriminacije u cijem bicu
je sadrzan odgovarajuci jezicki termin za nehat;
4) Za nehat se kaznjava samo kada je to izricito propisano zakonom
kod pojedinih inkriminacija.
Prve rasprave o nehatu nalazimo u drevnim pisanim izvorima prava kod
antickih Grka I Jevreja. U rimskom I crkvenom pravu izvrsena je striktna
razllika krivicnih delikata na osnovu sadrzine i oblika krivice (umisljaj i
nehat).
Iako je nehat specifican, po sadrzini i obimu raznovrstan i laksi oblik
krivice, funkcija nehata svodi se na zastitu vitalnih drustvenih vrednosti.
Manifestacije nehata imaju za cilj u procesu drustvene komunikacije imaju
za cilj zastitu covekove licnosti i drustva, zastitu imovine, imovinsku i
pravnu sigurnost i omogucavanje ekonomskog i pravnog prometa.
Po izricitoj odredbi clana 26, Krivicnog zakonika Srbije, krivicno delo
ucinjeno iz nehata kada je:
1) ucinilac bio svestan da svojom radnjom moze uciniti delo, ali je
olako drzao da do toga nece doci ili da ce to moci spreciti, ili
2) kada nije bio svestan da svojom radnjom moze da ucini, iako je
prema okolnostima pod kojima je ono ucinjeno i prema svojim licnim
svojstvima bio duzan i mogao biti svestan te mogucnosti.
4
Na identican nacin, nehat je definisan i u Krivicnom zakoniku Crne Gore,
clan 16.
1
1 Ilic, R., Nehat u krivicnom pravu, Nis, 2006, str. 1-11
Nehat
Nehat je jedan od najvažnijih krivičnopravnih instituta. On je u isto vreme
i subjektivni elemenat bića krivičnog dela i stepen krivice (mada mu naša
krivičnopravna doktrina neopravdano i netačno priznaje samo ovu
poslednju funkciju).
U semantickom smislu nehat potice od reci
negligencija
sto znaci
nemarnost, aljkavost, zanemarivanje (negligentan)…
Pojam nehata
Nehat je lakši oblik krivice i kod njega postoji krivično delo samo onda
kada je to zakonom izričito propisano. Međutim, čak i tada, kazna za
nehatno ponašanje je obavezno blaža nego za umišljaj. I neki drugi instituti
krvičnog prava se na nehat primenjuju drugačije, ili se čak uopšte ne
primenjuju (npr. pokušaj, saučesništvo u užem smislu, generalno-
preventivna svrha kazne se dovodi u pitanje, a i nehatna dela
podrazumevaju nastupanje posledice).
Pojam nehata se, kao i pojam umišljaja, zasniva na dva konstitutivna
elementa - volji i svesti.
Svest je intelektualni element i on označava da je učinilac bio svestan da
svojim ponašanjem može izazvati krivično delo.
Volja je voluntaristički element i on pretpostavlja postojanje odluke
učinioca da preduzme radnju kojom će ostvariti krivično delo, odn. da li on
pristaje na to da može izvršiti krivično delo.
Vrste nehata
Svesni nehat
Svesni nehat (luxuria) postoji onda kada je učinilac svestan da svojom
radnjom može učiniti delo (svest - odn. intelektualni elemenat), ali olako
drži da do toga neće doći, ili da to može da spreči (volja - odn.
voluntaristički elemenat), iz jednog od dva razloga:
5
