Neizvršenje sudske odluke o vraćanju zaposlenog na rad
Семинарски рад – Радно право Тема : (Не)извршење судске одлуке о враћању
запосленог на рад
АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ – Београд
Факултет за образовање дипломираних правника
и дипломианих економиста за руководеће кадрове
ФОРКУП - Нови Сад
РАДНО ПРАВО
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА : (НЕ)ИЗВРШЕЊЕ СУДСКЕ ОДЛУКЕ
О ВРАЋАЊУ
ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД
1
Семинарски рад – Радно право Тема : (Не)извршење судске одлуке о враћању
запосленог на рад
Прод.др.Драшко Босанац
Студент: Александра Корил
- Халер
Бр.индекса: I – 155/10
Сомбор, 24.октобар 2012.године
С А Д Р Ж А Ј :
УВОД .................................................................................................. стр.
3
1. ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА............................................ стр. 4
1.1 Отказ уговора о раду од стране послодавца (неоправдани отказни
разлози)
.......................................................................................................
стр. 5
1.2 Посебна заштита од отказа уговора о раду
.......................................
стр. 5
1.3 Незаконит отказ
...............................................................................
стр. 6
1.4 остваривање и заштита права запослених
........................................
стр. 6 – 7
2. (НЕ)ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКЕ О ВРАЋАЊУ ЗАПОСЛЕНОГ НА РАД
...........................................................................................................
стр. 7 – 10
2

Семинарски рад – Радно право Тема : (Не)извршење судске одлуке о враћању
запосленог на рад
Право на рад је гарантовано
Општом декларацијом о људским правима, и то
чл.23
, који гласи:
„Свако има право на рад, на слободу избора запослења, погодне услове рада и
заштиту у случају незапослености, на зарадукоја ће му осигурати живот
достојан људског бића, а ако то није случај, онда да му се омогући социјална
заштита.Свако има право да се удружује у синдикате и да ступа у штрајк.“
Ово је гарантовано и Уставом, те законима Републике Србије, као и разним
међународним конвенцијама, билатералним споразумима на које се обавезала и
наша држава.
Морам истаћи да је Уставом и законом у Р Србији ово право мање-више
гарантовано на папиру, јер се пракса разликује од правне нормативе, обзиром да
и ова област права (радно право) дели исту судбину како правног тако и
целокупног стања у земљи и држави.
Наиме, мишљења сам да су Судови у многоме парализовани у самом раду и
примени права (обзиром на стање у правосуђу-прим.аутора), да се људска права
и даље крше у разним областима па и у случају када се ради о Уставом
загарантованом праву на рад (чл.60 Устава Р Србије).
Из тога разлога ћу као тему свог семинарског рада обрадити један део из
области радног права који је директно везан за престанак радног односа, тачније
за извршење тј. неизвршење судске одлуке о повратку запосленог на рад након
загарантованог правног лека, на који има право по Закону о раду Р Србије, тужби
самог запосленог против послодавца која је позитивно решена у корист
запосленога .
Такође морам напоменути да државна власт чини напоре да превазиђе тешкоће
транзиције, која је врло болна, јер многа друштвена предузећа се затварају а
самим тим и многи остају без радних места, и то на начин да се стриктније и
одређеније, примењују правна правила, тако да не могу рећи да држава не пружа
апсолутну заштиту овог права. Ипак понекад ни она сама није у стању да реши
лоше стање по питању приватизације што је очигледна последица транзиције на
нашим просторима.
Грађу за свој рад сам засновала на основним начелима радног права, те
загарантованим основним људским правима и слободама, као и на мишљењима
те ставовима еминентних правних стручњака из области радног права.
Ваш студент
4
Семинарски рад – Радно право Тема : (Не)извршење судске одлуке о враћању
запосленог на рад
1. ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Законом о раду Р Србије, те осталим пратећим законима и подзаконским
актима, утврђени су услови, случајеви и ачин престанка радног односа. Ти
случајеви се могугруписати према различитим критеријумима.
Ако се као критеријумза престанак радног односа узме воља субјекта, онда се
сви случајеви престанка радног односа могу сврстати у четри групе:
1. престанак радног односа по вољи запосленог (једнострана изјава воље
запосленог)
2. прстанак радног односа на основу сагласности воља (споразум између
запосленог и послодавца)
3. прстанак радног однса на основу воље послодавца
4. престанак радног односа по сили закона (независно од воље запосленог
и послодавца).
Према врсти одлука на основукојих престаје радни однос, разликујемо две
групе случајева:
1. престанак радног односа на основу конститутивних одлука
2. престанак радног односа на основу декларативних одлука.
У првом случају, одлуком надлежног органа (послодавца) или запосленог
изјављује се воља о престанку радног односа , а у другом се констатује престанак
радног односа до којег долази независно од воље запосленог и надлежног органа
тј.послодавца.
Пошто радни однос престаје по неком од правних основа, а који је одређен
правним чињеницама, можемо навести да радни однос престаје :
истеком рока на који је заснован,
„Pravna enciklopedija II“, Savremena administracija, 1985.god, str.1283
5

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti