1. POJAM, PREDMET I METOD PRIVREDNOG PRAVA
Pojam privrednog prava ima više značenja:
Grana pozitivnog prava
– u tom smislu to su pravne norme kojima se uređuje pravni položaj ps, njihov odnos
prema državi i njihovi uzajamni pravni poslovi u vezi prometa roba i usluga
Naučna disciplina
– objašnjavaju i izučavaju se te pravne norme koje kojima se uređuje njihov pravni položaj i
međusobni pravni poslovi.
Privredno pravo je naučna disciplina koja se izučava prvenstveno na pravnim fakultetima, ali i na drugim poput
ekonomskog, saobraćajnog... Privredno pravo spada u privatno pravo. U nekim pravima ono može imati i
drugačije značenje na primer da se njime uređuje pravnih položaja javnog sektora.
Privredno pravo kao naučna disciplina sa unutrašnjeg apsekta sistematizuje se u
dva dela
:
o
Statusni deo (kompanijsko pravo)
– izučavaju se pravne norme kojima se uređuje pravni položaj ps i
njihovi pravni odnosi sa državom
o
Trgovinsko pravo u užem smislu
– izučavaju se pravne norme kojima se uređuju pravni odnosi između
ps u vezi sa prometom robe i novca.
PREDMET PRIVREDNOG PRAVA
:
Kao
grane pozitivnog prava
– UREĐIVANJE pravnog položaja ps i međusobnih odnosa...
Kao
naučna disciplina
– OBJAŠNJAVANJE pravnih normi kojima se...
U
statusnom
delu
– objašnjavaju se pravna pravila kojima se uređuje pravni pložaj ps i njihov odnos prema
državi, počev od osnivanja, individualnih obeležja, unutrašnje organizacije...
U
dinamičkom
delu
(
ugovorno
privredno
pravo
) – objašnjavaju se pravna pravila kojima se uređuju pravni
odnosi ps u vezi sa prometom robe, novca i hov.
METOD
– svaka naučna disciplina ima svoj instrumentarijum pomoću koga proučava fenomene koji čine njen
predmet, metod. U pp primenjuju se uglavnom isti ili slični metodi kao i u drugim društvenim naukama, a to
su:
-
Analitičko – deduktivnog
-
Komparativni
-
Istorijsko – razvojni
-
Deskriptivni
-
i drugi
-
2.
ODNOS PRIVREDNOG PRAVA I DRUGIH GRANA PRAVA - ODNOS IZMEĐU PRIVREDNOG I GRAĐANSKOG
PRAVA
;
PRIVREDNO PRAVO
– pripada oblasti privatnog i imovinskog prava. Ono je grana pozitivnog prava jedne
zemlje, deo njenog pravnog sistema što znači da je samo deo jedne uskalđene, harmonične celine.
Najtešnja povezanost postoji između
privrednog
i
građanskog
prava.
Građansko
pravo je
opšte
, dok je
privredno
pravo
posebno
pravo što znači da se usled nedostatka pravnih pravila u privrednom pravu,
primenjuju ona iz građanskog. Obrnuti postupak nije dozvoljen. Obe grane pripadaju
imovinskom
pravu pri
čemu se privredno pravo, usled razvoja robne proizvodnje, razvija iz građanskog prava i postaje samostalna
grana prava koja strožije uređuje odnose, na početku između trgovaca. Između ova dva prava postoje velike
razlike:
Subjekti
privrednog prava su privredni subjekti, dok su subjekti građanskog prava fizička lica i njihova
udruženja
Privrednopravni prome
t karakteriše
masovnost
,
stereotipnost
, velika
brzina
u zakljujčivanju i
izvršavanju poslova
U privrednom pravu došlo je do razvoja
specifičnih
pravnih
instituta
kao što su: berze, banke, arbitraže
Privredno pravo se
brže
i
lakše
menja
, dok je građansko pravo više zatvoreno za spoljne uticaje i
postojanije
je jer je pod velikim uticajem tradicije, mentaliteta i kultura zemlje
Privredno pravo sve više dobija
internacionalni
karakter, dok građansko zadržava svoja
nacionalna
obeležja
3. ODNOS IZMEĐU PRIVREDNOG PRAVA I UPRAVNOG PRAVA;
Postoje velike razlike između privrednog i upravnog prava. Privredno pravo spada u oblast privatnog prava dok
je upravno pravo oblast javnog prava.
UPRAVNO PRAVO
– je instrument pomoću kog država sa pozicije vlasti (
imperiuma
) uređuje odnose u društvu
i privredi, a zarad ostvrivanja određenih javnih interesa. To je produžena ruka države u privredi, jer se
pravilima ovog prava uređuju: okviri samostalnosti ps, njihove odgovornosti, odnos prema državi, zaštita
javnih interesa, interesa trećih lica – obezbeđuje se odvijanje jedne fer i korektne
utakmice
na tržištu.
Jačanjem
državne
intervencije
u društvu i privredi, jača i uticaj upravnog prava pa samim tim i njegova veza sa
privrednim pravom. Odnos između ova dva prava je odnos između kogentnog (
imperativnog
) pravila i
dispozitivnog (
potpornog
) pravila, što znači da prednost u primeni uvek ima pravilo upravnog prava – kao
kogentno pravilo.
4. ODNOS PRIVREDNOG I DRUGIH GRANA PRAVA (ODNOS PRIVREDNOG PRAVA I PRAVA OSIGURANJA,
SAOBRAĆANOG PRAVA I EKONOMSKIH NAUKA) ;
PRAVO OSIGURANJA
– Pravo osiguranja vremenom se izdvaja iz privrednog prava i postaje samostalna grana.
Delovi prava osiguranja izdvajaju se i iz građanskog (obligacionog) prava, zbog čega je pravo osiguranja
kombinacija ova dva prava. Odnos između privrednog i saobraćajnog prava je odnos između opšteg i
posebnog.
SAOBAĆAJNO PRAVO
– usled razvoja saobraćajne privrede, saobraćajno pravo takođe postaje samostalna
privredna grana izdvajanjem iz privrednog prava. Između njih i dalje postoji čvrsta povezanost, zbog čega se u
slučaju nedostataka sopstvenih pravila, kao dopunski
–
supsidijarni izvor koriste pravila iz privrednog prava,
kao opšteg, u odnosu na saobraćajno kao posebno pravo Isto važi i za javno pravo, jer se daljim razvojem ono
širi i na oblast javnog
prava: bezbednost saobraćaja, funkcije javne služne, a vremenom se i iz samog
saobraćajnog prava izdvajaju
samostalne celine
: pomorsko pravo, vazduhoplovno i železničko pravo.
EKONOMSKE NAUKE
– Privredno pravo se javlja još u 11. veku u vidu
staleškog prava trgovaca
(
les
mercatoria
) koji su stvorili sami trgovci, a ne država. Privredno pravo nije u potpunosti klasično ,,državno”
pravo, već je to skup pravila koji su u značajnoj meri stvorili sami trgovci na osnovu svoje volje, na
nacionalnom, a još više na međunarodnom planu. Veza sa ekonomijom ostaje neprekinuda sve do danas i
ispoljava se u visokom stepenu dispozitivnosti, ali i autonomnosti privrednog prava. Savremeno privredno
pravo sistematizovano je u kompanijsko (korporativno), trgovinsko i bankarsko pravo. Tržišna privreda ne
može funkcionisati bez pravnog
instrumentarijuma
putem koć se odvijati promet na tržištu. Zbog toga je za
pravnike neophodno poznavanje osnovnih ekonomskih disciplina, dok i sami ekonomisti moraju imati bar
osnovno znanje i privrednog prava.
5. IZVORI PRIVREDNOG PRAVA - IZVORI PRIVREDNOG PRAVA KOJE DONOSI ZAKONODAVAC (USTAV, ZAKONI,
PODZAKONSKI AKTI)
FORMALNI IZVORI PRIVREDNOG PRAVA
– su institucionalni oblici putem kojih se instrumentalizuju interesi
određenih socijalnih grupa. Iz njih zapravo izviru pravila kojima se uređuju privredni odnosi u društvu. Dele se
na autonomne izvore prava i
IZVORI PRIVREDNOG PRAVA KOJE DONOSI ZAKONODAVAC
: ustav, zakoni, podzakonski akti i u izvesnom
smislu sudska praksa.
smislu podrazumevaju fiksiranje postojećih poslovnih običaja, koji su u skladu sa javnim poretkom i moralom
društva.
Ovlašćena tela
za njihovo sakupljanje, sistematizovanje i objavljivanje su: privredne komore, berze i
druge organizacije. Pravila koja su sadržana u uzansama su dispozitivne
prirode, ali neka mogu biti i kogentne.
Prilikom njihove primene sud ne provera njihovu usklađenost sa pravnim poretkom, jer je to već prethodno
izvršeno od stane nadležnog državnog organa. Prema vertikalnom kriterijumu
klasifikuju
se na opšte i
posebne, pri čemu prednost imaju posebne uzanse.
8. OPŠTI USLOVI POSLOVANJA, FORMULARNI UGOVORI, TRGOVINSKI TERMINI I KLAUZULE;
OPŠTI USLOVI POSLOVANJA –
zbirka, lista ugovornih odredbi pod kojima jedna ugovorna strana – sastavljač
zbirke, predlaže drugoj strani zaključenje ugovora. Druga strana to može to da prihvati, odbije, ali i da o njima
vodi pregovore što predstavlja glavnu razliku u odnosu na athezione ugovore. Donose ih velika trgovinska,
industrijska, osiguravajuća, saobraćajna i druga društva, a da bi oni mogli biti primenjeni na konkretan slučaj
potrebno je da su
poznati
drugoj strani što se vrši:
Prethodnim objavljivanjem na uobičajeni način npr u Službenom glasniku
Prilikom zaključenja ugovora predaju se drugoj strani radi upoznavanja i u ugovoru se mora pozvati n
njihovu primenu
U konkretnom ugovoru određena pitanja mogu se oblikovati i u vidu
posebnih
odredbi
koje će imati prednost u
odnosu na opšte klauzule. Opšti uslovi poslovanja nisu neposredni izvor privrednog prava, ali usled njihove
dugotrajne i masovne primene mogu se pretvoriti u poslovne
običaje i time to postati. Evidenta je njihova
internacionalizacija
i sud će nekad pružiti zaštitu slabijoj strani u sporovima jer su oni ipak pravni instrument u
rukama jedne strane.
TIPSKI, STANDARDNI, FORMULARNI UGOVORI –
obrasci, formulari, mustre za zaključenje ugovora koje
unapred sastavlja jedna strana nudeći ih pritom drugoj radi njihovog prihvatanja i time zaključenja konkretnog
ugovora. Za razliku od opštih uslova poslovanja koji su zbirka ili knjižica, ovde je reč o konkretnom
ugovoru
sačinjenom na unapred odštampanom obrascu, sa unapred formulisanim odredbama, ali i praznim rubirkama
u koje će se uneti posebne odredbe. Njihov nastanak posledica je masovnosti i stereotipnosti odnosa.
TRGOVINSKI TERMINI I KLAUZULE –
primenjuju se na osnovu izričite ili prećutne volje ugovornih strana, ali se
zbog raširenosti i učestalosti njihove primene u trgovačkoj praksi postepeno transformišu u poslovne
običaje i
tako postaju izvor privrednog prava. Njihovo jednoobrazno značenje utvrđuju međunarodne nevladine
organizacije.
9.
SUBJEKTI PRIVREDNOG PRAVA
- Subjektima privrednog prava se smatraju fizička i pravna lica koja u privrednopravnom prometu mogu biti
nosioci prava i obaveza. Oni svoju delatnost obavljaju:
- sistematski tj. trajno
- stručno
- profesionalno tj. u vidu zanimanja
- radi sticanja dobiti.
Subjekti privrednog prava mogu biti organizovani kao:
1. Preduzetnici - individualni organizacionopravni oblik
2. Privredna društva – kolektivni organizacionopravni oblik
3. U drugim oblicima obavljanja privrednih delatnosti u skladu sa posebnim zakonom (npr. zadruge, berze)
Najveći broj privrednih subjekata neposredno obavlja neku lukrativnu (dobitnu) delatnost, dok su određeni
privredni subjekti po svojoj pravnoj prirodi oblici udruživanja, obavljaju delatnost kojom doprinose
unapređenju obavljanja delatnosti svojih članova.
10.
PREDUZETNIK KAO PRIVREDNI SUBJEKT, OSNIVANJE,OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG POLOŽAJA
PREDUZETNIKA, ODGOVORNOST I PRESTANAK:
PREDUZETNIK – poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao
takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Njegov pravni položaj uređen je Zakonom o privrednim
društvima, a status preduzetnika stiče se: ukoliko je lice poslovno sposobno i ukoliko se upiše u registar.
Preduzetnik se registruje na određeno ili neodređeno vreme, a granica veličine preduzetnika nije zakonom
određena. On sam sebi obezbeđuje sredstva za osnivanje i početak obavljanja delatnosti, odlučuje o
zapošljavanju lica i obavlja druge aktivnosti.
OSNOVNA OBELEŽJA:
1. Preduzetnik je subjekt i privrednog i građanskog prava jer je i privredni subjekt i fizičko lice.
2. Preduzetnik posluje na osnovu određene ekonomske, organizacione, pravne celine. U organizovanju
njegovog pravnog položaja moraju se odvojiti građanskopravne od preduzetničkih aktivnosti, tj. elementi
fizičkog lica od elemenata privrednog subjekta.
3. Preduzetnik za sve obaveze vezane za obavljanje svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom.
Ova odgovornost ne prestaje njegovim brisanjem iz registra.
4. Preduzetnik delatnost obavlja pod poslovnim imenom koje obavezno sadrži: njegovo ime i prezime, opis
pretežne delatnosti, oznaku ,,preduzetnik”, sedište i adresu.
5. Sedište preduzetnika je mesto iz kog upravlja obavljanjem delatnosti, a obavljanje se može vršiti i izvan
sedišta.
6. Preduzetnik može obavljati sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.
7. Preduzetnik može poslovođenje na osnovu pisanog ovlašćenja poveriti poslovno sposobnom fizičkom licu -
poslovođi koji mora biti u radnom odnosu sa preduzetnikom, ili članu porodice bez obaveze da ga zaposli u
slučaju svoje privremene sprečenosti, npr. bolesti.
PRESTANAK:
Preduzetnik može da prekine obavljanje svoje delatnosti o čemu ističe obaveštenje na mestu obavljanja
delatnosti i ta pravna činjenica mora se upisati u registar. Svojstvo preduzetnika prestaje u trenutku brisanja iz
registra. Do prestanka može doći: na osnovu njegove volje – kada on o tome slobodno odluči, i mimo njegove
volje – po sili zakona, iz više razloga npr. usled smrti, trajnog gubitka poslovne sposobnosti, istekom vremena
na koje je registrovano obavljanje njegove delatnoati, blokadom računa duže od dve godine i sl. U slučaju smrti
ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, naslednik ili član njegove porodice koji je poslovno sposoban
može nastaviti obavljanje delatnosti po osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku
obavljanja delatnosti, koji potpisuju svi naslednici, odnosno članovi porodice. Nastavak obavljanja delatnosti se
mora upisati u registar.
11.
PRIVREDNO DRUŠTVO KAO PRIVREDNI SUBJEKT – POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA, VRSTE:
- Osnovno obeležje pravnog položaja privrednog društva, kao privrednog subjekta jeste da ono ima svojstvo
pravnog lica. Privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Može obavljati sve
zakonom dozvoljene delatnosti.
Osnovna obeležja pravnog položaja:
1. Pravni subjektivitet – Privredno društvo ima svojstvo pravnog lica na osnovu zakona. Pravno i fizičko lice su
oblici ispoljavnja pravnog subjektiviteta u pozitivnom pravu.
2. Samostalnost – Privredno društvo je samostalni subjekt u pravu. Ono je u pravnom pogledu samostalno u
odnosu na osnivače, lica koja mu naknadno pristupe, druge pravne subjekte i državu. Granice te samostalnosti
određuje država u zakonu. Samostalnost privrednog društva je bitna pretpostavka njegovog pravnog
subjektiviteta. Sa aspekta unutrašnjih odnosa misli se na samostalno istupanje na tržištu, planiranje poslovanja
i razvoja, elemenata poslovanja i slično.
3. Voljni način nastanka – Privredno društvo je tvorevina volje volje njegovih osnivača. Nastaje kao rezultat
POSLOVNO IME privrednog društva je naziv odnosno ime pod kojim ono posluje. Pod poslovnim imenom
društvo stiče ugled, klijentelu i poziciju na tržištu pa je samim tim i najvažniji kriterijum individualizacije
privrednih društava. Određuje se u osnivačkom aktu društva i ono ne sme biti takvo da:
1) vređa javni moral
2) može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva
3) može izazvati zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva
* U slučaju povrede ovih zabrana, republički javni pravobranilac može podneti tužbu nadležnom sudu protiv
društva koje vrši povredu i zahtevati promenu naziva tog društva. Presudu kojom se nalaže promena
poslovnog imena, sud dostavlja registru privrednih subjekata. Ako društvo prekršilac u roku od 30 dana od
pravosnažnosti presude ne promeni svoj naziv, onda registar privrednih subjekata pokreće postupak prinudne
likvidacije društva prekršioca.
Poslovno ime sadrži:
1. Jezgro – koje predstavlja osnovni naziv društva
2. Obavezne elemente - elemente koje svako poslovno ime mora da sadrži
3. Fakultativne elemente - elementi koje poslovno ime može ali ne mora da sadrži (slike, crteži, datumi)
Poslovno ime mora sadržati sledeće obavezne elemente:
1) Oznaku pravne forme društva ili skraćenicu (npr o.d. ili ortačko društvo, k.d. ili komanditno društvo...),
2) Oznaku ,,u likvidaciji", ako je društvo u postupku likvidacije
3) Mesto u kome je sedište društva
Društvo slobodno bira jezgro svog poslovnog imena pri čemu se razlikuju zabranjena i uslovno dopuštena
jezgra poslovnog imena društva. Zabranjeno jezgro poslovnog imena su službeni znaci za kontrolu i garanciju
kvaliteta. U uslovno dopuštena jezgra spadaju:
1) grb, zastava, amblem, simbol ili oznaka domaće ili strane države, domaće teritorijalne jedinice, autonomne
pokrajine, međunarodne organizacije uz saglasnost nadležnog organa te države, domaće teritorijalne jedinice i
autonomne pokrajine ili međunarodne organizacije
2) naziv domaće države ili domaće teritorijalne jedunice i autonomne pokrajine uz prethodnu saglasnost
nadležnog organa u skladu sa zakonom
3) naziv strane države ili međunarodne organizacije uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne
organizacije
4) lično ime fizičkog lica uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, onda uz saglasnost njegovih zakonskih
naslednika.
* Ako član priv. društva čije je lično ime sadržano u nazivu društva, prestane da bude član tog društva, onda
naziv tog društva može nastaviti da sadrži njegovo lično ime uz njegovu saglasnost, a ukoliko je to lice umrlo,
onda uz saglasnost njegovih zakonskih naslednika. Bez obzira na postojanje saglasnosti, ako društvo svojim
poslovanjem povređuje čast i ugled lica čije se ime nalazi u nazivu društva, onda to lice ili njegovi naslednici
mogu da podnesu tužbu nadležnom sudu i zahtevaju brisanje njegovog imena iz poslovnog imena društva i
naknadu eventualne štete koja mu je pričinjena.
14. ZAŠTITA POSLOVNOG IMENA (FIRME) - ZAŠTITA PO OSNOVU UPISA U REGISTAR, DUŽNOST
IZBEGAVANJA INTERESA, DUŽNOST POŠTOVANJA ZABRANE NELOJALNE KONKURENCIJE:
- Poslovno ime privrednog društva kao njegovo najznačajnije obeležje, uživa pravnu zaštitu i to zbog zaštite
sopstvenih, ali i interesa trećih lica. Zbog toga naziv društva ne sme biti istovetan nazivu drugog društva kako
ne bi došlo do zablude o identitetu. Zaštita poslovnog imena ostvaruje se po dva pravna osnova:
1. Po osnovu upisa u registar
2. Po osnovu zabrane nelojalne konkurencije
Instrumentalizuje se:
