2.1. Osnovna prava i dužnosti radnika
Ovo načelo naglašava osnovna prava i obaveze radnika kao jedno od temeljnih ustavnih
principa, gde su svi građani jednaki u pravima i obavezama, kako propisuje zakon o radu.
Princip jednakosti prava i obaveza prožima se usvajanjem međunarodnih normi koje zabranjuju
diskriminaciju u vezi sa zapošljavanjem i zanimanjem.
Prava i obaveze proistekle iz radnog odnosa započinju u trenutku kada radnik, sklapajući
ugovor o radu, počne sa radom kod poslodavca. Ovaj trenutak označava formalno
uspostavljanje veze između radnika i poslodavca, s očekivanjem da obe strane poštuju
prethodno dogovorene uslove rada i ispune svoje obaveze u skladu sa zakonodavnim normama
i međunarodnim standardima.
2.2. Osnovna prava zaposlenika
Osnovna prava zaposlenih su propisana zakonom, normativnim aktom i ugovorom o
radu. Prema Zakonu o zaštiti na radu Republike Srbije, postoji sljedeće:
1) Pravo na zaštitu i zdravlje na radu, u smislu ovog zakona, imaju:
a) lica koja su u radnom odnosu kod poslodavca, uključujući i javne službe,
b) lica koja su na stručnom osposobljavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog
odnosa (volonteri),
c) učenici i studenti koji su kod poslodavca na praktičnoj obuci,
d) lica koja za vreme izdržavanja kazne, vaspitne mere ili mere bezbednosti obavljaju
naređene poslove,
e) lica na profesionalnoj rehabilitaciji,
f) učesnici dobrovoljnih i javnih radova,
g) lica koja obavljaju delatnost ličnim radom i
h) druga lica koja se po bilo kom osnovu rada nalaze u prostorijama i prostorima
poslodavca (npr. poslovni saradnici, radnici organa državne uprave, korisnici usluga,
lica na organizovanoj rekreaciji i druga lica).
2) Zaštitu i zdravlje na radu iz stava 1. t. a), b), c), e) i h) obezbeđuje poslodavac; iz tačke d)
- ustanova za izvršenje sankcija; iz tačke f) - organizator radova, a iz tačke g) - lica koja
obavljaju delatnost ličnim radom.
2
2
Zakon o zaštiti na radu.
Službeni glasnik RS, br. 1/2008 i 13/2010.
Član 33 propisuje pravo radnika da odbije rad u određenim situacijama. To uključuje
situacije gde postoji neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nedostatka propisanih mera
na radnom mestu. Radnik ima pravo odbiti rad dok se te mere ne obezbede. Ako radnik smatra
da određene mere nisu sprovedene, može se pismeno obratiti poslodavcu zahtevom za
preduzimanje potrebnih koraka.
Zaposleni ima pravo i obavezu da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i
zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen, kao i da se osposobljava
za njihovo sprovođenje. Zaposleni ima pravo:
a) da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i zdravlja
na radu,
b) da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o
zdravstvenoj zaštiti.
c) Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da
obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.
d) Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja
službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom
radnom mestu.
3
2.3. Osnovne dužnosti zaposlenika
Obaveze poslodavca proizilaze iz ugovornog odnosa, u kojem zaposleni poslodavcu
prodaje svoju fizičku radnu snagu, intelektualnu sposobnost, veštinu i znanje za određenu
nadoknadu. Poslodavac je dužan da tu istu nadoknadu isplaćuje zaposlenom u vidu zarade, da
zaposlenom obezbedi uslove rada koji će mu osigurati zaštitu zdravlja i života, te da obezbedi
sredstva i uslove za poslovanje pravnog subjekta.
Obaveze poslodavca, regulisane zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu,
zahtevaju od zaposlenih profesionalno, efikasno i stručno ispunjavanje radnih obaveza.
Zaposleni su dužni vršiti poslove u skladu sa potrebama i zahtevima struke, prilagođavajući se
radnom mestu koje su preuzeli ugovorom o radu i na osnovu kojeg su zasnivali radni odnos.
3
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Član 32. Preuzeto 10.01.2024., sa:
https://www.minrzs.gov.rs/sr/struktura/organi-uprave-u-sastavu-ministarstva/uprava-za-bezbednost-i-zdravlje-
na-radu
