Primena skale u istraživanju

Uvod
Reč „skaliranje“ se koristi u dva različita značenja. Često se koristi u znaćenju konstruisanja, pravljenja skale kao mernog instrumenta. Drugo značenje termina je primena određene skale. U ovom tekstu se pod skaliranjem podrazumeva primena skale u istraživanju. Ako se želi ustanoviti stepen prisutnosti (izraženosti) određenog svojstva, pojave (npr. Agresivnosti, komunikativnosti, adaptiranosti…) onda će se koristiti skaliranje kao istraživački postupak i različite vrste skala procene. Skale procene se najčešće koriste za ispitivanje mišljenja, stavova, pogleda, za procenjivanje ličnih svojstava učesnika vaspitno – obrazovnog procesa itd. U okviru skaliranja kao istraživačke tehnike koriste se skale procene kao istraživački instrumenti. Proces konstruisanja skale procene ima tri osnovne faze:

1. Definisanje kriterijumskog svojstva tj. Izbor svojstva koje će biti predmet skaliranja. U pedagoškim istraživanjima razne pojave i svojstva mogu biti izabrani da budu predmet skaliranja (na primer: samostalnost dece, objektivnost nastavnika, autoritarnost vaspitača, komunikativnost učenika). Bitno je da se za izabrano svojstvo može pretpostaviti da je linerano, tj da se ispoljava u različitim stepenima kod različitih osoba.
2. Utvrđivanje markacionih tačaka na kontinuumu i njihovih numeričkih vrednosti. Neophodno je identifikovati što više pokazatelja svojstva koje se procenjuje i svakom od tih pokazatelja dodeliti numeričku vrednost tačnije broj. Na primer: izabrano svojstvo je stav prema ravnopravnosti polova. Taj stav može biti pozitivan – vrednost 1, negativan – vrednost – 1 i indiferentan – vrednost 0.
3. Tehničko oblikovanje skale i ekspliciranje pravila njenog korišćenja. Skala procene mora biti tako konstruisana da ne odbija ispitanika odnosno mora biti laka za primenu.
Postoje različite vrste skala procene. Prema odnosu procenjivača i predmeta procenjivanja skale procena se mogu podeliti na: skale samoprocene i skale procene drugih. Na primer, ako nas interesuje šta ispitanici misle o sebi u pogledu zastupljenosti nekih osobina kod njih kao što su društvenost, komunikativnost, prosocijalno ponašanje, primenićemo neki oblik skale samoprocene. Kada su pitanju skale procene drugih, ispitivač „sa strane“ procenjuje ponašanje drugih osoba. Postavlja se pitanje šta preciznije, samoprocenjivanje ili procenjivanje drugih. Odgovor na to pitanje nije nimalo lak. Obično se smatra da ljudi nisu u stanju da realno procenjuju sebe, pa je samim tim procenjivanje drugih tačnije i objektivnije.

Prema izgledu, razlikuju se:

1. Grafičke skale procene. Zasnivaju se na vizuelnom predstavljanju fenomena koji se procenjuje. Najčešće se koriste horizontalne i vertikalne linije, sa određenim podeocima, koje svojom dužinom i izgledom sugerišu na kontinuiranost svojstva koje se procenjuje i mogućnost diferenciranja raznih stepena njegove izraženosti. Preporučuje se da linije budu dugačke od 5 do 15 cm. Postoji dilema oko toga da li linija, kojom se predstavlja određeno svojstvo, treba da bude isprekidana ili neisprekidana (kontinuirana). Usmeno ili u pisanoj formi procenjivaču se saopštava šta prikazana linija predstavlja (koje je svojstvo njome prikazano) i koje značenje ima njen levi, koje srednji a koje desni deo. Obično levi deo linije označava maksimalnu prisutnost svojstva a desni deo potpuno odsustvo svojstva. U tom uputstvu treba jasno saopštiti procenjivaču koje svojstvo on treba da proceni. Takođe se preporučuje, da ukoliko ispitanici procenjeju više svojstava, da se svako svojstvo procenjuje na posebnoj stranici i posebnom linijom.

2. Numeričke skale procene. Predstavljaju često primenjivani oblik skala procene. U ovim skalama, fenomen koji se procenjuje predstavljen je uzlaznom ili silaznom serijom brojeva. Veći stepen prisutnosti svojstva označava se većim brojem. Moguća su dva rešenja: Moguće je središnju tačku kontinuuma označiti nulom, levo od nule rasporediti silaznu seriju brojeva a desno od nule uzlaznu seriju brojeva. Postupak se često pojašnjava dodavanjem verbalnih objašnjenja za svaki broj.