Odlomak

UVOD

Sposobnost, veština i uspešnost menadžera bazira se pre svega na njegovoj sposobnosti da kontinuirano raspolaže informacijama o sredini organizacije i da se uspešno suočava sa promenama u sredini. Komunicirati, planirati, odlučivati, upravljati ljudima, organizovati, držati poslove pod kontrolom, voditi, poznavati finansije, poznavati svoju oblast ili profesiju, to su menadžerski poslovi za koje menadžer treba da poseduje znanja, veštine i sposobnosti. Prosečan menadžer je, nažalost, daleko ispod ovog idealnog zahteva.
Rezultati istraživačkog projekta “Menadžeri i obrazovanje ljudi u menadžmentu u svijetu stalnih promena” pokazuju “da će menadžer budućnosti biti diplomata, ‘čovek preporoda’, onaj koji donosi odluke, pregovara, ubeđuje, zalaže se za konsenzus, on će biti koordinator i strateški planer”. Osim navedenog, posebno ističemo zapažanje da će se težište pažnje generalnih direktora prebacivati sa internih problema organizacije na eksterne aktivnosti. Generalni direktor će sve više trošiti svoje vreme na probleme i mogućnosti koji proizlaze iz okruženja organizacije.
Od menadžera se u uslovima povećanja nivoa turbulentnosti i kompleksnosti sredine, u kojoj organizacija obavlja svoju poslovnu i širu društvenu misiju, sve više traži da imaju liderske osobine i preduzetnički duh. Sposobnost kreiranja vizije, misije, ciljeva i strategije, i njihove implementacije u život organizacije, upravljanje promenama, komunikativnost, sposobnost da stalno uči, intuitivnost, samouverenost, kreiranje novih vrednosti, i sl., samo su neke od osobina savremenog menadžera koje zahteva nova konkurencija, nova tehnologija i novi stil života, da se poslužimo rečima Johna A. Younga, predsednika i generalnog direktora (CEO – chief executive officer) kompanije “Hewlett-Packard”.
Danas, kada se govori o strategijskom menadžmentu kao procesu, u literaturi se često ukazuje na različite pristupe osmišljavanja reagovanja preduzeća koji utiču i na način modeliranja procesa imaginacije i preferencija autora, govori se o: preduzetnom, adaptivnom, planskom, inkrementalnom, učešćem, oportunističkom načinu ponašanja. Iako način reagovanja preduzeća može biti različit, jer je uslovljen razlikama u viđenju izazova iz okruženja i značaja pojedinih strateških inputa, ne sme se međutim zaboraviti potreba obezbeđivanja istraživačko-kreativne i faze finog sinhronizovanja planskih odluka. Prema tome, u nastavku rada biće reči o procesu strategijskog menadžmenta, kao sekvencijalni skup analiza i odluke, koje mogu biti od velike koristi preduzeću, ujedno i njegovom menadžmentu da izabere dobru strategiju poslovanja na konkurentnom tržištu. Dakle, borbа zа opstаnаk je svаkodnevni proces i zаvisi od zаlаgаnjа sаmih menаdžerа, kаo nosiocа privrednih аktivnosti, i nаčinа, odnosno strаtegijа kojimа se oni služe dа bi ostvаrili postаvljene ciljeve. Ulogа menаdžerа kаo strаtegа u borbi zа opstаnаk nа tržištu i znаčаj strаtegijskog menаdžmentа u sаvremenom poslovаnju biće predmet ovog rаdа.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese