ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРОМЕНА КЛИМЕ И ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ НА
ПРОСТОРУ СРБИЈЕ
позитиван тренд температуре на целој територији Србије. Нешто мање повећање,
пројектовано је за територију Војводине. Новије пројекције климе (Ruml et al., 2012)
указују на сличне трендове температуре и падавина, с тим што показују веће локалне
разлике у погледу ефеката климатских промена.
1
Узимајући у обзир глобални тренд промене климе и различите метеоролошке и
хидролошке појаве последњих деценија на националном нивоу, евидентно је да су
промене климе на глобалном нивоу довеле до значајних промена и у климатским
карактеристикама републике Србије.
2
Клима једног подручја одређује да ли на њему може да живи већи број људи. Јер, три
најважнија климатска параметра, а то су Сунчева енергија, енергија облака, вода коју они
испуштају, као и карактеристике вегетације, јесу и најважнији параметри за наше
преживљавање. Без Сунчеве топлоте, без слатке воде и без хране коју стварају биљке, за
нас на копну нема животног простора. Пошто су различити делови наше планете -
атмосфера, вегетација, тло, камење и океан - у непрекидном узајамном дејству, чак ни
поред скоро непроменљиве величине Земље и дугорочно стабилне средње путање око
Сунца, клима није постојана.
3
1
Секулић Г., Димовић Г., Јовић З.К.К., Тодоровић Н., “
Процена рањивости на климатске промене- Србија“,
WWF (Светски фонд за природу)- Центар за унапређење животне средине, Београд, 2012.године, стр. 18-21
2
"
Први извештај Републике Србије према оквирној конвенцији УН о промени климе
", Министарство животне
средине и просторног планирања, Београд, 2010. године, стр. 79-85
3
Грасл Х., "
Климатске промене
", Лагуна, Београд, 2011. године, стр. 9-13
2. KЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ
Климатске промене би се најпростије могле приказати као промене климе које се
директно или пак ондиректно приписују људским активностима, услед којих је дошло до
промене састава атмосфере. Међутим, климатске промене у ширем смислу би се могле
означити као последице сложених абиотичких и биотичких процеса, које се притом
огледају кроз статистички значајне промене климатских параметара током дужег
временског периода.
2.1. Глобално загревање као последица ефекта стаклене баште
Наиме, фактори покретачи климатских промена могу бити: астрономски, геофизички
и биотички. Астрономски и геофизички фактори јесу спољашњи чиниоци климатских
промена, јер настају изван атмосфере. Док се астрономски фактори односе на активност
астрономских објеката, геофизички су повезани са тектонским активностима Земље.
Услед ових активности, јављају се бројне последице које се директно одражавају на
климу, а то су: вулканске ерупције, тектонска померања, промене инклинације и тд. За
разлику од претходна два чиниоца, биотички се деле у две групације, и то: антропогене и
неантропогене. Срж неантропогених фактора представљају екосистемски процеси, као
што су примарна продукција, односно фотосинтеза и кружење материје и нутријената.
Антропогени фактори, како им само име каже, су они који настају дејством човека. Утицај
човека је дуго времена био занемариван.
2.2. Механизам ефекта стаклене баште
диоксида, довео је до глобалног консензуса о потреби смањења емисија и циљу
спречавања и ублажавања климатских промена. Борба са променом климе и смањење
емисија гасова стаклене баште, постали су приоритети за многе земље широм света.
Глобални напори спроводе се на основу Оквирне Конвенције Уједињених Нација о
климатским променама, која је донесена 1992. године, на Светском самиту у Рио де
Жанеиру. Најзначајнији протокол усвојен у овој области јесте Кјото протокол из 1997.
године, који је ступио на снагу 2005. године. Судећи по овом протоколу, најразвијеније
земље потписнице имају обавезу да у периоду од 2008. до 2012. године смање емисије
штетних гасова за 5% вредности од оних из 1990. године. Изузев ових глобалних, постоје
и регионалне иницијативе. Једна од изузетно значајних јесте иницијатива Европске уније
која се огледа кроз тзв. 20-20-20 циљеве. Европска унија донела је скуп правних
докумената под називом „Климатски и енергентски пакет“.
4
4
Секулић Г., Димовић Г., Јовић З.К.К., Тодоровић Н., “
Процена рањивости на климатске промене- Србија“,
WWF (Светски фонд за природу)- Центар за унапређење животне средине, Београд, 2012.године, стр. 13-17
