Radno pravo – Zabrana diskriminacije

Uvod

Ideje o diskriminaciji, ili o ,,nepravednom razlikovanju” potiču još od nosioca ideje prirodnog prava antike, ideje da pravo mora biti prožeto pravdom, da bi bilo ,,pravično”. U tom smislu, ideje o nepravednom razlikovanju, leže u komutativnoj pravdi, odnosno načelu da sa jednakim treba postupati jednako a sa nejednakim nejednako. Upravo što se ovo načelo može izrelativizovati, jer kako odrediti standard ,,sta je jednako” distributivna pravda odredjuje upravo te kriterijume, u vidu prirodnopravne ideje o postojanju prirodnih prava ljudi pre nastanka države, odnosno da ljudi deo svojih prirodnih prava ,,od Boga data” prenosi državi kako bi mogli mirno koegzistirati sa ostalim ljudima. Upravo jedno od tih prirodnih prava jeste pravo na jednakost, kojih se čovek nije odrekao, formiranjem države, kao jed(i)no god načina organizovanja društva. Zapravo, u prirodnom pravu ljudi na jednakost, i treba tražiti postavku moderne države (zakona koje donosi predstavnici izabrani od svojih gradjana na slobodnim i neposrednim izborima), odnosno Rusoovog ,,društvenog ugovora”, u širem smilu, stvaranje organizacije u kojoj nužno jedni odlučuju o pravima i obavezama drugih, a da opet svi ostanu jednaki.
Medjutim, bilo je potrebno mnogo vekova, da antičke ideje o jednakosti, preko misli renesanse i prirodnopravnih filozofa 16. I 17. Veka o jednakosti, kao misli vodilje uz vrhunac unižavanja ljudske ličnosti u kmetsko-feudalnom sistemu, da ideje vodilje Francuske revolucije budu ,,sloboda, jednakost, bratstvo’’ i dožive svoju potvrdu u čuvenoj Francuskoj dekleraciji čoveka i gradjanina od 09. Decembra 1789. Godine našla je svoj odraz u pravilu ,,da se svi ljudi radjaju jednaki u svom pravu i dostojanstvu”